Opis
Koji su me to razlozi naveli da odaberem baš ovu temu za predavanja? Zašto sam im dao zajednički naziv Pragmatizam i sociologija? Prvi razlog je aktuelnost pragmatizma, koji je gotovo jedina teorija istine koja trenutno postoji. Drugi je to što u pragmatizmu postoji značenje života i delanja koje je zajedničko njemu i sociologiji: ove dve težnje su kćeri jedne iste epohe. A ipak, zaključci pragmatizma su mi veoma daleki. Postoji, dakle, interes da se označe uzajamne pozicije ove dve doktrine. Problem koji postavlja pragmatizam veoma je ozbiljan. Danas smo svedoci napada na um, istinske oružane borbe, tako da je interes vezan za ovaj problem trostruk: reč je najpre o opštem interesu. Bolje od svake druge doktrine, pragmatizam je kadar da nas navede da osetimo nužnost obnavljanja tradicionalnog racionalizma, jer nam pokazuje da ovaj današnji nije dovoljan; zatim je reč o nacionalnom interesu. Čitava naša francuska kultura u osnovi je suštinski racionalistička. Ovde je XVIII vek produžetak kartezijanizma. Potpuna negacija racionalizma predstavljala bi, dakle, opasnost: to bi uzdrmalo čitavu našu nacionalnu kulturu. Celokupan francuski duh morao bi da bude preobražen kada bi taj oblik iracionalizma – što ga predstavlja pragmatizam – bio prihvaćen i; reč je, najzad, o čisto filozofskom interesu. Ne samo naša kultura, već čitava filozofska tradicija, i to od prvih dana filozofske spekulacije – sa jednim izuzetkom, o kojem će odmah biti reči – teži da bude racionalistička. Trebalo bi, znači, pristupiti obrtanju čitave te tradicije kad bi pragmatizam bio valjan.Istina je da se u filozofskoj tradiciji uglavnom razlikuju dve struje: racionalistička i empirijska. Ali lako je uvideti da su empirizam i racionalizam u suštini tek dva različita načina da se potvrdi um. I s jedne i s druge strane održava se kult koji pragmatizam želi da uništi: kult istine – prihvata se da postoje nužni sudovi. Razlika je u objašnjenju koje se daje o toj nužnosti: empirizam je zasniva na prirodi stvari, racionalizam na samom umu, na prirodi mišljenja. Ali na obe strane se prepoznaje nužna, obavezna narav nekih istina, a pored te suštinske tačke – razlike su od sekundarnog značaja. No, upravo tu obavezujuću snagu logičkih sudova, tu nužnost sudova istine poriče pragmatizam. On tvrdi da je um slobodan naspram istinitog.
Emil Dirkem
Metodološka zamisao slavnog francuskog sociologa predstavlja najcelovitiji pokušaj razrade sociološkog metoda s pozitivističkog stanovišta. Dirkem nije precenjivao praktičnu vrednost postojećih socioloških saznanja s obzirom na skromne mogućnosti naučnog zasnivanja društvene prakse. U svojim predavanjima o pragmatizmu on je isticao ogroman značaj praktične intuicije u donošenju društvenih odluka. Govoreći o razlozima koji su ga naveli da svojim predavanjima da zajednički naziv Pragmatizam i sociologija Dirkem pre svega navodi „aktuelnost pragmatizma, koji je jedina teorija istine koja trenutno postoji. Drugi je što u pragmatizmu postoji značenje života i delanja koje je zajedničko njemu i sociologiji: ove dve težnje su kćeri jedne iste epohe”.
Pingback: Emil Dirkem – Pragmatizam i sociologija | PULSE Magazin