Prijatelji, izvršite pesnikovu poslednju volju:
Kad me sa đubretom na jutarnjim ulicama smetlari mrtvog pokupe,
Ne recite ” Bog da prosti”,
Jer ja sam prosio za koru hleba i Bogu pokazivao tanane i pete…
U rupu za mrtvu paščad strpajte moje kosti
– Tako će pravedno biti sahranjeno dobro dete.
Ne žalite me: ja sam za života kao plačna vrba proplakao za sobom,
moje je sve u ovom testamentu što danas pišem:
Ako jedna gospa bude želela da spava naporedo s mojim grobom
okrenite joj glavu ka mome srcu…
Više moje glave ni ploče ni poprsja,
Kad budem silazio niz stepenice pakla ili neba…
Ne treba časti skitaču, koji je celim životom žudeo samo
čašicu ljubavi i koru hleba.
Užarenom iglom po mojoj koži zapišite ove reči :
” Spavaj prvi put mirno, druže Drainče, veliki naš putniče”
I ništa više!
Rade Drainac
Pingback: Раде Драинац: Епитаф на мом гробу | Журнал