Opis
Predmet ove knjige biće nepoznat većini čitalaca. Malo ih je koji znaju da su Grci, koji su izmislili mnoga umeća, izmislili i veštinu pamćenja, koju ju je potom, zajedno sa njihovim ostalim veštinama, preuzeo Rim, odakle se prenela u evropsku tradiciju. Ta veština koristila je postupak kojim se u pamćenje utiskuju ’mesta’ i ’slike’. Ovo se nekada nazivalo ’mnemotehnikom’, a u današnje vreme smatra se prilično beznačajnom granom ljudske aktivnosti. No, u vreme pre no što je pronađeno štamparstvo, vežbanje pamćenja bilo je od najveće važnosti, a baratanje memorijskim slikama po svemu sudeći oduvek je u celosti uključivalo i psihu. Što je još značajnije, veština koja kao zapamćeno mesto koristi elemente savremene arhitekture, a kao slike pamti savremene vizuelne simbole, morala je, tokom vremena, prolaziti kroz klasične, gotske i renesansne periode, baš kao i sve grane umetnosti. Mada je mnemotehnička strana u ovoj veštini oduvek bila prisutna, kako u klasična vremena, tako i docnije, te će predstavljati činjenične osnove našeg istraživanja, u njeno sveukupno sagledavanje mora se uključiti više od pukog istorijata tih tehnika. Mnemosina je, govorili su Grci, majka muza; istorijat uvežbavanja ove suštinski značajne, a tako neuhvatljive ljudske sposobnosti, povućiće nas u opasne dubine.
Namera ove knjige bila je da pokaže kakvo mesto zauzima veštine pamćenja u središnim tokovima evropske tradicije. U srednjem veku zauzimala je izuzetno značajno mesto, tada su njenu teoriju formulisali skolastici, likovni umetnici i arhitekte podarili su joj figurativnost, a književni pokreti toga doba pretočili je u slike sveta, poput Danteove Božanstvene komedije. Tokom renesanse njen značaj ustuknuo je pred humanizmom, ali je zato poprimio ogromne razmere unutar hermetičke tradicije. Kako smo sad, prateći njen razvoj, već dobrano zašli u sedamnaesti vek, hoće li joj se sasvim izgubiti trag, ili će se i dalje nazirati negde na marginama, svakako ne u centru? Robert Flad stoji poslednji na braniku renesansne hermetičke tradicije u punom smislu reči. U sukobu je sa predstavnicima novog naučnog pokreta, Keplerom i Mersenom. Da li to znači i da njegov memorijski sistem, baziran na hermetičkim principima i na Šekspirovom pozorištu Glob, predstavlja takođe poslednji izdanak veštine pamćenja, drevnog Simonidovog umeća, koje će, u svom nezaustavljivom napretku, pomesti sedamnaesti vek?
Franses Jejts
Franses A. Jejts, “Veština pamćenja”, iz 1966.
Iz pera jedne od najznačajnijih istoričarki 20. veka, Franses A. Jejts, čije je proučavanje istorije ideja u renesansi i samo predstavljalo renesansu . istorijskih nauka. Posebno je značajno njeno rasvetljavanje načina na koji se neoplatonistička filozofija, ogrnuta velom hermetizma, probijala kroz dobro ušančenu i strogo branjenu sholastičku interpretaciju Aristotela, do momenta kada je uspela do otvori vrata slobodi mišljenja koja će rezultirati naučnom revolucijom XVII veka. Danas govorimo kako informacione tehnologije fundamentalno menjaju epistemički dizajn čoveka, kako ćemo se sve više oslanjati na sredstva eksterne kognicije, kao što to danas činimo sa smartfonima i gedžetima koji dominiraju našim okruženjem, diskutujemo da li u bliskoj budućnosti tehnologija i neposredno ulazi u sastav našeg organizma da bi nas poboljšala, obavljajući brzo kognitivne zadatke od kojih mi možemo da odmorimo naš um i posvetimo ga kreativnijim poslovima… A da li ste se nekada pitali kako su sistemima eksterne kognicije pristupale one bezbrojne generacije pre naše tehnološke revolucije? Kakve su sisteme uopšte mogli da imaju ti ljudi, kako su ih koristili, zašto? U “Veštini pamćenja”, Franses A. Jejts će vas sprovesti kroz neverovatnu priču o tome kako su principi mnemotehnike postajali principi retorike, elementi osnovnih vrlina, kako su se transformisali sa idejnim tendencijama, doticali okultnih i magijskih tema, i obeležili rad i mišljenje nekih od najvećih umova renesanse. Trenutno na čitanju. Neverovatno uzbudljiva knjiga.
Goran Milovanović
https://startit.rs/citanje-nedeljom-sa-goranom-milovanovicem/
