MITA
Kad sam rođen, svi mi kažu,
ja sam bio jedna lepa beba.
Lepa kao na reklami za sapun.
Samo su me zamenili
u porodilištu
za nekakvo gadno dete,
nosato i buljavo.
— A šta možeš,
takav ti je život.
Oni misle:
lako ćemo s Ciganima.
Od tolike silne dece
neće niko primetiti
da je jedno zamenjeno.
A tako je baš i bilo,
— teško meni.
Tek kada sam pošao u školu
video sam da to nisam ja,
jer mi oči bile ovolike
i nos ovoliki!
— A šta možeš,
takav ti je život.
Znaš kako je kad si Rom:
ko te pita jesi l ti,
il si onaj drugi.
A možda je baš ovako
i bolje.
Možda mi je mnogo lepo
tamo gde sam zamenjen.
Možda imam tri kaputa
i duboke cipele.
Možda živim u velikoj kući.
Možda imam na prozoru zavese.
Možda imam durbin oko vrata,
pa ja uzmem durbin
i ceo dan tako gledam
kroz njega.
I ceo dan vidim da sam srećan
kao niko moj.
— A šta možeš,
takav ti je život.
Onakav.
Miroslav Antić
