Originalni / međunarodni naziv: En duvasattpå en grenochfunderadepåtillvaron/ A Pigeon Sat on a Branch Reflecting on Existence
Režija: Roy Andersson
Scenario: Roy Andersson
Uloge: Holger Andersson, Nils Westblom
Zemlja produkcije: Švedska, Nemačka, Norveška
Trajanje: 101 min
Jezik: švedski
Festivali: Venecija 2014 – Zlatni lav, Toronto, Solun
IMDB: 7.3/10
Rottentomatoes: 92%
Metacritic: 93/100
Ostvarenje švedskog reditelja Roja Andersona “Golub sedi na grani razmišljajući o postojanju” (A pigeon Sat on a Branch Reflecting on Existence) je osvojilo 71. Zlatnog lava na Međunarodnom filmskom festivalu u Veneciji.
Anderson u ovom filmu vodi gledaoce na putovanje koje otkriva lepotu pojedinačnih trenutaka, sitničavost, humor i tragediju koje se skrivaju u ljudima. Radnja filma “Golub sedi na grani razmišljajući o postojanju” smeštena je u savremenu Švedsku. U fokusu filma su dvoje ljudi koji bezuspešno pokušavaju da prodaju vampirske zube i druge predmete za prerušavanje. Povremeni trenuci nadrealizma i pesme, mozaik pojedinačnih sekvenci, oduševili su filmske kritičare u Veneciji.
Kao moderni Don Kihot i Sančo Pansa, dva putujuća trgovca Sem i Džonatan vode nas na kaleidoskopsko putovanje kroz ljudske sudbine. Ovo je putovanje koje nam pokazuje lepotu trenutka, humor i tragiku koji su u nama, kao i veličinu i moralnu slabost čovečanstva.
Roj Anderson, legendarni švedski reditelj, ovim filmom konačno je dopunio „Životnu trilogiju“, koju čine i ostvarenja „Pesme sa drugog sprata“ i „Ti, živi“. Naslov filma je inspirisan slikom „Lovci u snegu“ iz 1565. godine. Slika prikazuje ruralnu zimsku scenu sa nekoliko ptica koje stoje na tri grane. Anderson kaže da je zamislio kako ptice gledaju ljude ispod sebe i razmišljaju šta rade. Naslov filma je drugačiji način da se kaže: „Šta mi to, ustvari, radimo?”.
Primajući nagradu, Anderson je naveo italijanski neorealistički film „Kradljivci bicikala“ kao ostvarenje koje je na njega jako uticalo. Međutim, ovaj 71-godišnjak, koji je karijeru započeo „Švedskom ljubavnom pričom“ (1970) kaže da su mu realistički filmovi ubrzo dosadili – tačnije njihov sled priče i da mu je daleko interesantnije da svoja dela prikazuje kroz „fragmente postojanja, iz života“.
Njegov pobednički film je deo trilogije koja će, kako sam kaže, možda imati i četvrti deo. Crni humor je nešto što karakteriše njegova dela, tako da iako ume da portretiše i smrt – zbog čega postoji tendencija da ga porede sa zemljakom Ingmarom Bergmanom, tu leži jedna od razlika između njih.
Inače, to što glavni junaci „Goluba“ podsećaju na Vladimira i Estragona, junake iz dela irskog dramskog pisca Semjuela Beketa i „Čekajući Godoa“ je namerno, kaže Anderson.
Jedan od najpoznatijih švedskih reditelja Roj Anderson, rođen je u Geteborgu 1943. godine. Najveći uspeh je ostvario sa filmom „Pesme sa drugog sprata“ (Songs from a Second Floor) koji je 2000. godine nagrađen u Kanu. Njegov peti igrani film “Golub sedi na grani razmišljajući o postojanju” finansirale su Švedska, Norveška, Francuska i Nemačka.
“Iako obiluje ciničnim humorom svojstvenim životnim apsurdima, u film ćete se se retko glasno smejati.. Ukratko, preovladava tihi očaj.”
Deborah Young, Hollywood Reporter
“Film je masterklas u postavljanju smešnih trenutaka, mešajući i tempo i ponavljanje s veštinom iskusnog koncertnog pijaniste”
Peter Debruge, Variety
