Goran Gocić
Tai
Geopoetika Beograd, 2014.
( Ninova nagrada za najbolji roman 2013.)
Impresija
Intelektualna tvrdoća i hermetičnost vješto i lijepo je umekšana oliričenim opservacijama onog koji posmatra i dubokom mirisnom osjećajnošću onog koji doživljava.
Pisac je na umjetničkom vidikovcu kada posmatra i u poetskim dubinama kada osjeća.
Latice ovog istočnjačkog cvijeta na trenutke očaravaju i podučavaju svojim zamamnim bojama i trepetom između jave i snoviđenja…
Ponekad ogoljeni rukopis ostaje bez mirisa, ukusa i boje i kameni se svojom sterilisanom intelektualnošću. Tada nam knjiga zaliči na teško raskrčivi esej koji zamara i dosađuje…
Ipak, osvježava diskretni i gospodstveni manir stilsko-meditativne suptilnosti.
Ovo je knjiga o lijepom, knjiga o bitnom, knjiga o dalekom, knjiga koja će šaputati sa police i iz srca…
Ponekad- muči svoga čitaoca, no, to nije mazohistički trening, već žudni poriv da se pronikne u nešto što isijava u dubinama gusto tkanih, počesto usporenih, oklopljenih teških riječi.
I tako, djelo se završava nečim što nije trijumf, a ne znamo da li je pobjeda.
No, sigurno znamo da nijesmo poraženi. Ni mi koji pročitasmo, ni On koji zapisa.
I uvijek je slično sa, ipak, dobrim knjigama…
Citati
-Otelo se od mene drsko pitanje u nekakvom uzbunjenom očaju, kao da je odgovor na njega ona čarobna cipelica koja će me prečicom dovesti do njenog stopala.
-Ali ni sam Buda se nije susreo s višim bićem, jedini njegov susret koji je držao vrednim pomena bio je susret s prazninom.
-Kao u pripoveci Čehova, lepota—barem u varijanti sasvim slovenske antiteze—izaziva, umesto egzaltacije, najdublju tugu…
-Dodir s lepotom je pod svim okolnostima, u potankom, potpunom bezuslovlju, oduvek i zanavek tragičan. Tek skrušeni pred lepotom postajemo istinski religiozni, tek nam postojanje tog osećaja da lepotu prepoznamo daje istinski tragičnu dimenziju u doživljaju sveta.
-A onaj ko nije esteta osuđen je da bude cinik.
-Prihvatio sam i njihovo smešenje bez jakog razloga koje se, kad se uporedi s našom hrišćanskom mučaljivošću, ispostavlja kao lepši i superiorniji način pristupa životu.
-Otvoriće ti se nova dimenzija kad budeš otkrio da Tajlanđanke umeju da se smeše i telom…
-Lepota je umela da me zbunjuje, da proizvede u meni egzaltaciju ili groznicu.
-Bio sam zagledan nad tim istočnjačkim ponorom, a niko od mene ne zna bolje šta su pošasti visine i vrtoglavice. Uvek sam živeo između želje da padnem i straha od pada.
-Zaljubljivanje je omiljena i neiskorenjena bolest koju je nemoguće preležati, za koju nema ni cepljenja ni leka i koja se, poput malarije, povremeno vraća u visokim, opasnim talasima.
-Zaljubljivost je moj talenat, moja izabrana vrsta nakaznosti.
-Neko reče da se mnogi ljudi nikad ne bi zaljubili da nisu čuli kako se govori o ljubavi.
-Došao sam kao Jov u krastama i primio taj prinčevski poljubac.
-Čovek se nada, i nada i nada ljubavi, čak na najneočekivanijim mestima gde smo se našli iz posve drugih razloga, poput barova i bordela i zatvora i klanica i konclagera i pakla.
-Kapitalizam pravi kurve od svakog od nas
-Pomisao na nju pretvarala bi me u jastoga živog bačenog u kipuću vodu.
-Ona takođe kao da je živela po Vajldovom receptu u kojem svaki svetac ima prošlost, a svaki grešnik budućnost.
-U Bangkok sam uplovio tiho poput džunke.
-Gubio sam se u toj gužvi i mešao sa svetinom, sve dok, na svoje veliko zadovoljstvo, nisam izgubio i sebe.
-A kada čovek izađe iz reda, zagleda se u zemlju, u sunce, u nered ili u ženu, u crvenu zemlju, vrelo sunce, istočnjački nered i tamnoputu ženu, neke od najizlizanijih floskula postaju mu zastrašujuće istinite, poput one o životu i romanima.
-Sam Bog zna koliko se trudim.
