Film Tajvanska kanasta režirao je Goran Marković. Iako se u bioskopima pojavio jos 1985. i uprkos tome što je tada pokupio i neke nagrade (u Puli i Nišu) oko Tajvanske kanaste nikada nije nastao još jedan jugoslovenski kult.
Film jeste popularan, ali samo među istinskim ljubiteljima jugoslovenskog filma ili među onima koji se na ovaj ili onaj način prepoznaju u Saši Belopoljanskom kog sjajno tumači Boris Komnenić. Možda i jedina replika iz filma koja i dan-danas kruži je zasigurno ona “Idem ja sad da se ubijem…” (iz telefonske govornice)
Radnja filma prati Sašu, nezaposlenog arhitektu, na pragu svojih četrdesetih, zaokupljenog izradom “mrdalica”, suludih pokretnih skulptura koje niko osim njega ne shvata ozbiljno. Pored supruge, on ima sasvim mladu devojku Vanju, a održava kontakte i sa drugim ženama, uključujući i nešto stariju Narcisu. Situacija možda i ne bi bila tako zamršena da Saša nije skoro impotentan. Takav kakav je, sav neurotičan i nesiguran, odlična je meta grupi mračnih tipova okupljenih oko Narcisinog muža. Njima treba žrtva koja će na sebe preuzeti krivicu za aferu oko projektovanja stanova za funkcionere…
Muziku za ovaj film radila je grupa EKV. Ceo bend se pojavljuje u filmu svirajući pesmu Tatu, dok Margita Magi Stefanović tumači jednu od sporednih uloga. Pored njih u epizodnim ulogama se pojavljuju i sam Goran Marković, Srđan Karanović, kao i Želimir Žilnik…
