Anatomija Fenomena

Gospodine, ne dižite glas – nađite bolje argumente [Tema: Sabato]

Strigel_1506-detail

Strasna spoznaja

Za Sokrata, tog sumnjivog neprijatelja tela, do saznanja, svakog saznanja, dolazi se razumom: telo i njegove strasti nas zaslepljuju, pomućuju nam um, sprečavaju nas da dosegnemo istinu.

To je bio ideal svakog racionalizma. Dekart pokušava da dođe do jasnih i razlučenih ideja odstranjujući osećanja. A Kant, asketa, mizogin i protestant, kakvu je drugu teoriju mogao razraditi nego teoriju zasnovanu na preziranju tela i strasti?

Ispitivanje Sokratovog, Dekartovog i Kantovog sna bio bi jedan od najuzbudljivijih – i najmanje prikladnih za maloletne – prizora koje bi psihoanaliza mogla da nam pruži.

Trebalo je doći do romantičara i Kjerkegora pa da osećanja ponovo dobiju zasluženo poštovanje. Danski teolog je tada rekao: „Paradoks, ta strast misli.“ Takođe: „Zaključci strasti jedini su verodostojni, jedini koji nešto dokazuju“…

U tom trenutku racionalisti se ljute i pitaju nas da li paradoks, ili strast, ili vera, ili osećanje, imaju nekakvu vrednost u dokazivanju Pitagorine teoreme.

Odgovor: u oblasti matematičkih i naučnih znanja poželjna je najpotpunija objektivnost, kao i najpotpunija duhovna smirenost. Trebalo bi preporučiti, kao što je učinio dr Džonson jednom od svojih ljutitih sagovornika: – Gospodine, ne dižite glas – nađite bolje argumente.

Nije tako kada je u pitanju etika i estetika, gde subjekat ima presudni uticaj. Jedna statua nije, kao umetničko delo, predmet-po-sebi, nego predmet-za-nas. Njegova je priroda istovremeno objektivna i subjektivna, jer čak i ako prihvatimo da su estetske vrednosti objektivne, one se utvrđuju kroz lični i emotivni doživljaj, a otuda relativnost estetskih sudova.

U toj oblasti ne može se ni zamisliti saznanje lišeno strasti, jer umetničko delo se nikada ne shvata razumom, nego se oseća zahvaljujući emotivnoj intuiciji. Razum je slep za vrednosti.

Tako rasprava između onih koji ukazuju na prevashodnost razuma i onih koji brane strast predstavlja, naprosto, raspravu o onome što čoveka pre svega treba da zanima – stvari ili ljudsko biće.

Ernesto Sabato

Pojedinac i univerzum

Ostavite komentar:

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.