laži baroka
Plesalište
u gradu Ur, u Međurečju.
U razlivenom vrtu, u siluetama rokokoa.
List, potonuo u zalazak,
pada na jagodice.
Nevesti.
Ona je iz Kampanje!
Doplivala je gola do narandže.
Miriše njena raznobojna plava.
U ushićenosti,
zaboravila bi –
na plesalište.
Dopala bi se gola od narandže,
sa najtišom melodijom kineskih ptica,
krhki list optočen zalaskom;
Tišina prikradanja,
ritam,
golo oko, siluete,
slavuj u kavezu, tiha rodna bol.
Rokoko
dama,
gola naslikana –
njena koža je boje plave, vitice
limunovog drveta.
Telesnost gorka!
Isečene kriške jabuke,
u plesalištu,
na tanjiru.
Počinje pljusak.
U rasečenom vrtu,
u Persiji, grad Ur.
Dušan Mijušković
