,,Božanski“ Kaljiostro, u jednom momentu idol Pariza, u sledećem usamljeni zatvorenik u tamnici inkvizicije, prešao je kao meteor preko lica Francuske. Prema njegovim memoarima, koje je napisao tokom zatočeništva u Bastilji, Alesandro Kaljiostro rođen je na Malti, u plemićkoj, ali nepoznatoj porodici. Odgajan je i školovan u Arabiji, pod tutorstvom Altotasa, čoveka dobro upućenog u nekoliko grana fdozofije i nauku, a takođe i majstora transcendentalnih umeća.
Iako Kaljiostrovi biografi generalno ismejavaju taj navod, oni su potpuno neuspešni da umesto njega ponude bilo koje logično rešenje za izvor njegovih veličanstvenih zaliha arkanskog znanja.
Grof di Kaljiostro, koji je označen kao varalica i šarlatan, pri čemu su njegova čuda proglašena za opsenarstvo, a njegova velikodušnost osumnjičena da ima skriveni motiv, nesumnjivo je najoklevetaniji čovek u modernoj istoriji. V. H. K. Troubridž piše:
„Nepoverenje da misterija i magija uvek inspirišu, učinilo je Kaljiostra, sa njegovim fantastičnom ličnošću, lakom metom za klevetu. Nakon što je do neprepoznavanja izrešetan zlostavljanjem , nastavila je da ga linčuje, da se tako izrazim, predrasuda, pastorak klevete. Više od sto godina njegov lik se ljuljao na vešalima sramote, na kojima su žbiri tradicije ispisali prokletstvo za svakoga ko pokuša da ga sa njih skine. Njegova sudbina bila je njegova slava. Zapamćen je u istoriji ne toliko po bilo čemu što je učinio, koliko po onome što je njemu učinjeno.“
Prema raširenom verovanju, Kaljiostrovo pravo ime je Đuzepe Balzamo (Giuseppe Balsamo) i bio je Sicilijanac po rođenju. Posljednjih godina, međutim, pojavile su se sumnje u to da je takvo uverenje u skladu sa činjenicama. Još se može dokazati da su zlonameme tirade o nesrećnom grofu, barem delom, usmerene protiv pogrešnog čoveka.
Đuzepe Balzamo rođen je 1743. godine od poštenih, ali skromnih roditelja. Od detinjstva je pokazivao tendencije ka sebičnosti, ispraznosti, pa čak i kriminalu, te je nakon niza ludorija nestao. Troubridž daje dovoljno dokaza da Kaljiostro nije bio Đuzepe Balzamo i na taj način pobija najgore optužbe protiv njega. Nakon šest meseci zatvora u Bastilji, Kaljiostro je na suđenju oslobođen sumnje za bilo kakvu povezanost sa krađom poznate „Kraljičine ogrlice“, a kasnije je utvrđena činjenica da je on zapravo upozorio kardinala de Rohana da se taj zločin priprema. Uprkos tome, međutim, što ga je Francuski prvostepeni sud oslobodio kao nevinog, umetnik, sa većim talentom nego inteligencijom, uložio je smišljeni napor da okleveće Kaljiostra, prikazavši ga na slici kako u ruci drži kobnu ogrlicu.
Suđenje Kaljiostru nazvano je prologom Francuske revolucije. Tinjajući animozitet protiv Marije Antoanete i Luja XVI izrođen iz ovog suđenja kasnije je eksplodirao u holokaust Vladavine terora. U brošuri Kaljiostro i njegov egipatski obred slobodnog zidarstva, Henri R. Evans takođe vešto brani tog mnogo progonjenog čoveka od sramote koja je nepravedno povezana sa njegovim imenom.
Iskreni istražitelji činjenica koje okružuju život i misterioznu ,,smrt“ Kaljiostra smatraju da se priče što su protiv njega kolale mogu povezati sa mahinacijama inkvizicije, koja je na taj način nastojala da opravda njegov progon. Osnovna optužba protiv Kaljiostra bila je da je pokušao da osnuje masonsku ložu u Rimu – ništa više. Sve ostale optužbe su kasnijeg datuma. Iz nekog neobjašnjivog razloga, papa je Kaljiostrovu smrtnu kaznu preinačio u doživotnu robiju. Sam taj čin pokazuje poštovanje prema Kaljiostru, koje su gajili čak i njegovi neprijateiji. Mada se veruje da je umro nekoliko godina kasnije u inkvizicijskoj tamnici u dvorcu San Feo, malo je verovatno da je bilo tako. Postoje glasine da je pobegao, a prema jednoj veoma značajnoj priči, Kaljiostro je odlepršao u Indiju, gde su njegovi talenti dobili priznanje, koje im je uskraćeno u politikom vođenoj Evrope.
Nakon stvaranja svog Egipatskog obreda, Kaljiostro je izjavio da, pošto su žene bile primane u drevne Misterija, nema razloga da budu isključene iz savremenih redova. Princeza od Lambala” učtivo je prihvatila dostojanstvo Počasne učiteljice (Mistress of Honor) u njegovom tajnom društvu, a to veče, kada je obavljena njena inicijacija, bili su prisutni najvažniji članovi francuskog dvora. Sjaj događaja privukao je pažnju masonske lože u Parizu. Njihovi predstavnici, u iskrenoj želji da shvate masonske Misterije, izabrali su učenog orijentalistu Kur de Žebelena za svog portparola i pozvali grofa di Kaljiostra da prisustvuje konferenciji, kako bi pomogao u rasvetljavanju niza važnih pitanja masonske filozofije. Grof je prihvatio poziv. Kaljiostro je 10. maja 1785. godine prisustvovao konferenciji na koju je pozvan, a njegovi snaga i jednostavnost odmah su mu pribavili povoljno mišljenje celog skupa. Kuru de Žebelenu bilo je dovoljno nekoliko reči da ustanovi kako ne samo da razgovara sa kolegom učenjakom, već sa čovekom koji ga beskonačno nadilazi. Kaljiostro je odmah održao govor, koji je bio tako neočekivan, tako potpuno različit od ičega što je taj skup ikada ranije čuo, da su svi ostali bez reči zadivljeni. Kaljiostro je izjavio da je Ružin Krst drevni i pravi simbol Misterija i, nakon kratkog opisa njegovog originalnog simbolizma, razgranatog u razmatranje simboličkog značenja slova, predvideo je pred skupštinom budućnost Francuske, izloživši je na grafički način, koji nije ostavio mesta sumnji da je govomik bio vidovit čovek sa natprirodnim moćima. Čudnim rasporedom slova abecede, Kaljiostro je detaljno prorekao strahote dolazeće revolucije i pada monarhije, minuciozno opisujući sudbinu raznih članova kraljevske porodice. Takođe je prorekao i dolazak Napoleona i nastanak Prvog Carstva. Sve to je učinio kako bi pokazao šta se može postići pomoću vrhunskog znanja.
Kasnije, kada je uhapšen i poslat u Bastilju, Kaljiostro je na zidu svoje ćelije napisao sledeću šifrovanu poruku koja, kada se protumači, glasi: „Godine 1789. ćete opsednutu Bastilju, 14. jula, srušiti od krova do temelja.“
Kaljiostro je bio tajanstveni zastupnik vitezova templara, rosenkrojcerski inicijat, čija je veličanstvena količina učenja osvedočena dubinom Egipatskog obreda slobodnog zidarstva.
Tako, grof di Kaljiostro ostaje jedan od najčudnijih likova u istoriji – za kojega su prijatelji verovali da je živeo večno i da je prisustvovao svadbi u Kani, a kojega su neprijatelji optuživali da je otelovljeni Đavo! Njegove moći proricanja vešto je opisao Aleksandar Dima u Kraljičinoj ogrlici. Svet, kojem je na svoj čudan način nastojao da služi, nije ga prihvatio, već je nastavio da kroz vekove neumoljivo proganja čak i samo sećanje na tog slavnog adepta, a on se, ne mogavši da ostvari veliko delo što mu je bilo nadomak mku, sklonio u stranu, ostavivši prostora svom uspešnijem sunarodniku, grofu od Sen Žermena.
Iz knjige Tajna učenja svih epoha Menlija Palmera Hola
Izdavač: Metaphysica, Beograd
Prevod: Mario Lampić
