I.
imao sam četrnaest
i počeo sam da slušam
ploče Led Zeppelin i
da čitam požutele romane Karla Maja
u rolci sam skrivao
izraslu kosu
u godovima tražio
pamćenje drveća
tako jako, tako jako
sam želeo da budem kao otac
konopac od ljudskih tkiva
uobičajeni rekvizit za
domaći sadizam
navodno sam se rodio kasno
godine među nama
bile su uvek svetlosne
čekić bogova
deus ex machina
pod kojom se rađa strah
osveta, prenos, projekcija
uvek su nalazili put prema mapama
nasleđenim u rodoslovu
samo stisnuti zube
kao modus vivendi
stvoriti sebi klona
samo stisnuti zube
izdržati udarac metalne glave
koja probija zemlju
zvuči ipak slično
kao jabuka koja pada
koja leti uvek
centripetalno
II.
jednom sam slučajno saznao,
da otac na kućnom kompjuteru
posećuje seks-sajtove za upoznavanje
single player
a džojstikom upravlja
njegov id
njegov joy
obrisana istorija
iz koje je nestao medeni mesec
moj datum rođenja
mamin carski rez
bratovi mlečni zubi
prvo letovanje na moru
udarci čekićem bogova
u porukama je pisao
ženama kakve se sviđaju meni
stvari kakve se sviđaju meni
rečima kakve bih koristio ja
konopac od ljudskih tkiva
biološki trag
dvostrukom spiralom uvijen
tako jako
sam želeo da budem kao otac
u njegovom kabinetu
zapalio sam
njegovu cigaretu
izvadio konjak iz fioke
i u stomaku osetio nadolazeći talas
samo stisnuti zube
samo stisnuti zube
Michal Mitrík
Michal Mitrík (rođ. 1991) je pisac iz Rožnjave čiji su radovi objavljivani u časopisima Enter, Nový život (Srbija) i na Radiju Devín, dok su prevodi njegovih dela izašli u slovenačkom Koridoru. U svom stvaralaštvu balansira između fokusa na materijalno i psihološko nasleđe i dugogodišnje fascinacije Zapadnim Balkanom i postmodernizmom.
Kada ne piše, nastupa u tri muzička sastava koji obuhvataju indie rok, šansonu i blek metal — kreativna svestranost za koju se šali da je glavni razlog što njegovi roditelji još uvek čekaju unuke. Živi u istočnoj Slovačkoj, mada ga misli često odvode u dugačke šetnje sarajevskom ulicom Ferhadija.”
