Notes

Horhe Luis Borhes – Jeretičke lekcije [Gradac – Alef 1]

Borhesove Jeretičke lekcije, prva knjiga biblioteke Alef čačanske izdavačke kuće Gradac objavljena je 1985. godine.

Izbor i prevod: Branko Anđić

Branko Kukić, osnivač izdavačke kuće Gradac je u intervjuu beogradskom Vremenu u februaru 2019. godine na pitanje zašto je biblioteku Alef započeo Jeretičkim lekcijama Horhea Lusia Borhesa odgovara:

“Sve u vezi sa “Grad-com” ima simbolično značenje: od naslova edicija do sadržaja knjiga. Kada sam pokrenuo biblioteku “Alef”, Borhes je bio pisac broj jedan u svetu. Sve se vrtelo oko njega. Oko njega se bila sjatila čitava planetarna kreativnost. On je otkrio ono što smo svi znali i nosili u sebi, ali nismo imali ideju na koji način da to iskažemo. Posle raznih izama, revolucija, ideologija, pojavio se jedan univerzalni čovek koji bi, da nije pisao knjige, mogao da bude književni lik. On je u svojim pričama i pesmama skupio sve one simbole i figure koje grade priču o univerzumu i čoveku u njemu: beskonačnost, večnost, lavirint, ogledalo, večnu knjigu, ljudsko pamćenje… Time je na jednom mestu skupio sve ljudsko iskustvo, a mi smo preko njega dobili čovečanstvo na dlanu – čovečanstvo koje prebiva u istoriji, u mašti, u religijama, u svakodnevnom životu, u vidljivom i nevidljivom. Pored svega toga smo svakodnevno prolazili ne primećujući ga. Kakva ljudska ograničenost! On je to na virtuozan način sažeo, spakovao u jednu tačku koju je nazvao Alef. A i ta tačka je bila poznata – sreli smo je kod Blejka, kod Bretona, kod Tejara de Šardena, u kabali, u hrišćanstvu. Ali Borhes je bio genije sublimacije, jer je čitav svet smestio u zrno peska. Interesantno je da sam Borhesovu najčuveniju knjigu Maštarije – koju je 1963. objavio beogradski “Nolit” (urednik je bio Vasko Popa) – kupio na rasprodaji za jedan dinar, a paklo cigareta koje sam tada pušio bilo je dvadeset puta skuplje od te knjige. Ta tadašnja slučajnost i bizarnost učinile su mi se kao dobar znak. Nesvesno sam u tome istovremeno video nešto talično i važno. To me je poučilo da treba verovati u slučajnost i da su u njoj možda skrivena najveća otkrivenja.”

Jeretičke lekcije su podijeljena na pet poglavlja: Teodikeje, Reč-Vaseljena, Apologija besmrtnosti i taštine, Jeretičke lekcije istoriji, Ljubav.

Hengist želi ljude

Hengist želi ljude.

Pohrliće s peščanih obzorja zametnutih i u prostranim morima, iz zadimljenih krovinjara, sa jalove zemlje, iz dubokih vučjih jama u čijem neodredivom središtu počiva Zlo.

Orači će bataliti ralo, a ribari mreže.

Napustiće svoje žene i svoju decu, јег muško zna da ih u bilo kom kutku može pronaći i napraviti.

Hengist najamnik želi ljude.

Želi ih da pokori jedno ostrvo koje se još uvek ne zove Engleska.

Okrutni i pokorni će poći sa njim.

Znaju da je uvek prednjačio u muškim bitkama.

Zhaju da je jednom smeo s uma svoju osvetničku misiju i da su mu zarili golo sečivo mača i da je mač obavio svoj posao.

Preveslaće mora bez busole i jedra.

Doneće sobom mačeve i okrugle štitove, kacige s veprovim rogovima, prinosiće žrtve da bi žito bolje rodilo, doneče nejasna predanja o postanku sveta, hunske i gotske priče.

Zemlju će pokoriti, ali nikad neće kročiti u gradove koje su Rimljani ostavili jer su previše zamršeni za njihovu varvarsku pamet.

Hengist ih želi za pobedu, za pljačku, za telesni rasap i za zaborav.

Henigst ih želi (mada to ne zna) da bi osnovao veliko сагstvo, da bi Sekspir i Vitmen pevali, da bi Nelsonovo brodovlje ukrotilo more, da bi se u tišini Adam i Eva ruke u ruci udaljili iz Raja koji su izgubili.

Hengist ih želi (mada to neće znati) da bih ja ova slova bacio na papir.

Horhe Luis Borhes

Ostavite komentar: