Pedro Paramo je
jedan od najboljih romana hispanske, ali i svekolike književnosti. –
Horhe Luis Borhes
Poštujući poslednju želju svoje
majke, Huan Presijado dolazi u izmišljeni meksički grad, zabit
Komalu, da bi pronašao svog oca, Pedra Parama, koga nikad nije
upoznao. Međutim, Huan zatiče grad duhova, u kojem glasovi
preminulih odjekuju u svetu živih, ostavljajući čitaoca da u toj
snolikoj atmosferi pronađe put iz začarane pustinjske doline na
granici dva sveta.
To mesto nad kojim kruže gavranovi,
izniklo „na samoj zemaljskoj žeravici, skoro u čeljusti pakla”,
postaće nezaobilazan literarni toponim svetske književnosti,
uzdignut do dimenzija mita.
Rulfov stvaralački opus nije
obiman, uz roman Pedro Paramo, napisao je samo još zbirku priča
Dolina u plamenu, koja je takođe deo ove knjige, novelu Zlatni petao
(El gallo de oro), a u piščevoj zaostavštini ostali su fragmenti
još dva nedovršena dela: Koridiljeri (La cordillera) i Osumasin
(Ozumacín). Ipak, uticaj koji je izvršio na pisce latinoameričkog
buma, a i šire, nemerljiv je. O tome najbolje svedoči činjenica da
je Markes ovog autora upoređivao sa Kafkom, navodeći da je Pedro
Paramo „jedan od najlepših romana na kastiljanskom jeziku”,
Suzan Sontag ga je smatrala jednim od najznačajnijih dela svetske
književnosti XX veka, a nobelovac Oktavio Pas piše kako Rulfo daje
„sliku našeg vlastitog pejzaža”, a njegova vizija sveta je
zapravo vizija onog sveta. Veliki Fuentes je možda bio najpoetičniji
rekavši da je Rulfova proza „natopljena sokovima smrti”.
