/Delimično po Pindaru/
Lepota koja tvori sve slasti smrtnicima
Istinu će da tvori od onog što je lažno –
Samo budućnost može pouzdan biti svedok.
A o bogovima, bogami, samo dobro:
Istina tu je izlišna, sumnjiva, opasna čak.
Zato i pevam to leto nejasnih bogova puno,
Metaforama ga kitim i pozlatu mu stavljam
Od istanjenih reči. A bolesno je leto,
I bolesno je more i vazduh što ga dišem,
Bušan je plašt planete. Svejedno, pevam lepotu
Po sećanju i možda po nekoj inerciji, što je
Sećanju sestra blizanka; obmanu dakle pevam
U nekoj upornoj nadi da će budućnost jednom
Posvedočiti da je obmana bila bitna
U svetu suviše stvarnom, a da bi istinit bio,
U svetu suviše lepom, a da bi bio stvaran.
Ivan V. Lalić
