Izaberi jedno mesto – Jelena Lengold
Postoje sva ta mesta na kojima nisi
i samo jedno
na kome nikad nisam ja
i zato, izaberi jedno mesto
sa kog se nećemo vratiti
spakuj se i pođi sa mnom tamo
vreme je
proveli smo već previše godina ovako
gledajući uvek istu reku
kako protiče kroz pogrešan grad.
Maštovite i smele slike i njihovi spojevi služe ovde širenju jednog imaginativnog prostora, u kojem se osnovna emocija preobražava u višeslojna naslućivanja onoga što je prevazilazi. Poezija jakih, ali i pesnički uspešno kontrolisanih emocija.
Ivan V. Lalić
Pesme Jelene Lengold, koje su osvojile tematski prostor urbanosti i intime, i čija intonacija ide od ushićenosti do melanholije, meditativne sete i intelektualne sumnje, snažno se utiskuju u čitalački doživljaj.
Mileta Aćimović Ivkov
Jelena Lengold nije pisac minornih preokupacija niti kratkog daha: njena poezija, pa i proza, motivski se nadovezuju na Ijubavni diskurs liričara u izvornom smislu reči.
Dragana V. Todoreskov
Pesme snažnih osećanja i neposrednog i sugestivnog izraza. Ove pesme su, zapravo, priče u formi vanredno uobličenih pesama.
Gojko Božović
Participirajući u diskursu srpske poezije kako je on konstituisan 80-ih godina 20. stoleća, Jelena Lengold proizvodi poeziju koja je zasnovana na modernističkoj, urbanoj, pesničkoj paradigmi, izrazito lirskog naboja.
Dubravka Đurić
Lirsko ja, iako dovedeno do neke vrste zaokružene psihološke figure putem memoarske retrospekcije sećanja i povlašćenih trenutaka prošlosti, aktualizuje se u sadašnjem dnevničkom beleženju osećanja između onoga nekada i sada.
Bojana Stojanović Pantović
U svakoj drugoj situaciji – Jelena Lengold
u svakoj drugoj situaciji
bila bi mrtva
ali nisi, imala si danas mnogo sreće
jer, ovako je bilo, slušaj pažljivo:
on se javio na telefon nakon četvrtog zvona
kazao da je u vozu, govorio tiho
šapćući pomenuo knjigu koju čita
i predele kojima voz prolazi
sve što nije mogao kazati, opkoljen neznancima,
rekla je ona
a on je ponavljao da, da smejući se tajnovito
buba je sletela na njeno rame
baš kad je kazao i ja tebe
i hrabro produžila niz njenu ruku
šarala je stopalom po travi, nije se ni trgla
i kad je napokon razgovor bio gotov
pogledala je bubu, koja je pogledala nju
stigla je do njene šake i tu je stala
pomislivši valjda da je ona drvo ili lampion
svako ljudsko biće davno bi je streslo sa sebe
ali ona je zamišljala
kako tamo negde klopara voz
i posle svega rekla onoj bubi:
hajde idi sad i zapamti dobro
u svakoj drugoj situaciji bila bi već mrtva
ali evo, spuštam te nežno u travu
vidi se da nisi obična glupa buba
vidi se da umeš da odabereš rame
i dobar, o tako dobar čas, da dođeš.
