Uvek me je pogađala ta stvar sa slikama.Vise tako godinama, a onda, bez povoda, kažem baš bez ikakvog povoda, tras, dole padnu.Vise tako okačene o ekser, niko im ništa ne uradi, a one, u jednom momentu, tras,padnu kao kamenje. U potpunoj tišini dok je unaokolo, sve nepomično, ni muva da proleti, a one-tras. Bez ikakvog razloga. Zašto baš u tom trenutku? Ne zna se. Tras. Šta se dogodi ekseru pa odluči da više ne može?……..
Ne kapiram.To je jedna od onih stvari o kojima je bolje i da ne razmišljaš, ako nećeš da poludiš. Kad padne slika. Kada se jednog jutra probudiš, i više je ne vidiš. Kada otvoriš novine i pročitaš da je izbio rat. Kada ugledaš voz i pomisliš – treba da odem odavde. Kada se pogledaš u ogledalo i shvatiš da si ostario….
Alesandro Bariko
Izvod iz romana Pijanista
