Ako niste zadovoljni svojom ekonomskom situacijom i želite da promenite zanimanje, posao vidovnjaka jedan je od najunosnijih i (suprotno onome što biste mogli pomisliti) jedan od najlakših. Dovoljno je da imate izvesnu harizmu, minimalnu sposobnost da razumete drugog i da nemate skrupula. Ali čak i da nemate ništa od toga, uvek je tu statistika koja radi za vas. Pokušajte s ovim eksperimentom: priđite nekoj osobi, bilo kojoj, čak i nasumice izabranoj (naravno da pomaže ako je osoba spremna da proveri vaše paranormalne sposobnosti). Pogledajte je u oči i recite joj: „Osećam da neko intenzivno misli na vas, neko koga niste godinama videli, ali koga ste nekada mnogo voleli i zbog koga ste patili jer vam ljubav nije bila uzvraćena… Ta osoba je danas svesna koliko vam je bola nanela, kaje se, iako shvata da je prekasno…“
Postoji li iko na ovom svetu, a da nije dete, ko u prošlosti nije imao nesrećnu ili neuzvraćenu ljubav? Tu će vam vaš subjekat spremno priteći u pomoć i pružiti svu podršku, pošto vam saopšti da zna ko bi mogla biti osoba čije misli vi tako jasno hvatate.
Mogli biste reći i ovo: „Postoji osoba koja vas ne ceni i svuda vas ogovara, ali to radi iz zavisti.“ Teško da će vam vaš subjekat odgovoriti da ga svi obožavaju i da mu ne pada na pamet ko bi to mogao da bude. Verujem da će tu osobu odmah identifikovati i da će se diviti vašoj sposobnosti ekstrasenzorne percepcije. Ili, izjavite da oko svojih subjekata vidite duhove njihovih dragih pokojnika. Recimo, priđete nekome u godinama i kažete da kraj njega vidite senku starije osobe koja je umrla od nečega na srcu. Svako od nas ima dva roditelja i četvoro deka i baka, a ako vam se posreći i omiljenog ujaka, teču ili ujnu i tetku. Ako je subjekat u godinama, vrlo je verovatno da su njegovi najmiliji već pokojni, a od najmanje šestoro preminulih, barem jedan je morao umreti od srčane insuficijencije. Ako baš nemate sreće, čim shvatite da ste se od svih raspoloživih subjekata namerili baš na onoga ko nije zainteresovan za vaše paranormalne moći, reći ćete da je moguće da ste pogrešili, da možda onaj koga vidite nije rođak vašeg sagovornika već nekoga ko mu je blizak. Gotovo je izvesno da će neko od prisutnih reći da je reč o njegovom ocu ili njegovoj majci, i to vas spasava, možete da pričate o toplini koju ta senka odaje, o ljubavi koju oseća prema onome ili onoj ko je sada otvoren za sva vaša zavođenja…
Pronicljivi čitaoci sigurno su prepoznali tehnike nekih prilično harizmatičnih likova koji se pojavljuju i u televizijskim emisijama. Ništa nije lakše nego ubediti roditelja koji je upravo izgubio sina, ili nekoga ko oplakuje smrt majke, ili muža, da se ta plemenita duša još nije raspršila u ništavilu i da šalje poruke s onog sveta. Ponavljam, lako je biti medijum, bol i lakovernost ljudi rade za vas. Osim, naravno, ako u blizini nema nekoga iz CICAP-a, Italijanskog odbora za kontrolu natprirodnih pojava, o kojem se možete obavestiti na sajtu www.cicap.org, ili ako čitate časopis Nauka i paranormalno. Istražitelji CICAP-a idu u potragu za navodno paranormalnim fenomenima (od poltergajsta do levitacije, od medijumskih fenomena do krugova u žitnom polju, od NLO do rabdomancije, ne preskačući duhove, predskazanja, psihokinetičko savijanje kašika, čitanje tarot karata, Bogorodice u suzama, itd.) i deinontiraju taj mehanizam, obelodanjuju prevaru, naučno objašnjavaju ono što naizgled deluje čudotvorno, često ponavljaju eksperiment da pokažu da svako može biti mag ako zna kako se trikovi izvode.
Dva njuškala iz CICAP-a su Masimo Polidoro i Luiđi Garlaskeli koji ovih dana zajedno objavljuju knjigu (sa tekstovima, naravno, i ostalih saradnika CICAP- a) pod naslovom Istražitelji okultnog. Deset godina istraživanja paranormalnih fenomena (Avverbi, 2000) iz koje ćete (ako niste od onih koji plaču kad otkriju da Božić Bata ne postoji) saznati vrlo zabavne stvari. Ipak, nisam siguran da treba govoriti o zabavi. Činjenica da CICAP ima toliko posla znači da je lakovernost mnogo rasprostranjenija nego što se misli, uostalom, njihova knjiga će se štampati u samo nekoliko hiljada primeraka, a kada se medijum i isceliteljka Rozmeri Altea pojavi na televiziji poigravajući se tuđom nesrećom, to prati nekoliko miliona gledalaca. Koga prozvati sa zamerkom da se tako zaglupljuju ljudi? Publika je publika.
Umberto Eko
2002.
