Najpre jutro u Rašidu, muhafazah
strašan mamurluk što vučeš
za sobom kao tešku senku nije ti davao mira.
Ti znaš zašto si Aleksandriju napustio.
Damanhur, Mansura, Port Said,
svuda je bilo isto.
Odvratan ukus u ustima,
sitne iskre u uglu tvojih helenskih očiju
i kao pustinja nepregledni očaj.
Ti znaš zašto si Aleksandriju napustio.
U Damijeti si nastavio:
šešar, biroš, ahzis,
nisi mnogo birao
kemer, šemahrin, obojeni jajin
pehar ti je iznova bivao pun.
Ti znaš zašto si Aleksandriju napustio.
U Jerusalimu si samo predahnuo
tako sve do Bejruta
gde se po tavernama i bordelima vučeš.
Saša Skalušević Skala
