Knjige, knjige, knjige…
Bibliotečki katalog, kao što rekoh, primer je praktičnog spiska zato što su knjige u biblioteci konačne po broju. Izuzetak bi, naravno, bio katalog beskonačne biblioteke.
Koliko knjiga ima u Vavilonskoj biblioteci koju je Borhes tako maštovito opisao?
Jedna od osobina Borhesove biblioteke jeste da ima knjige koje sadrže sve kombinacije dvadeset pet ortografskih simbola, tako da ne možemo da zamislimo nijednu kombinaciju slova koju biblioteka nije predvidela. Godine 1622, Paul Guldin, u delu Problema arithmeticum de rerum combinationibus, izračunao je koliko bi se reči moglo stvoriti od dvadeset tri slova alfabeta koji je tada korišćen. On ih je kombinovao u parovima, zatim po tri i tako dalje, dok nije došao do reči koje su imale dvadest tri slova, ne uzimajući u obzir ponavljanja i ne vodeći računa o tome da li reči koje se mogu stvoriti imaju smisla ili da li se mogu izgovoriti; i stigao je do broja koji je prevazilazio sedamdeset hiljada milijardi milijardi (da bi se napisale, bilo bi potrebno preko milion milijardi milijardi slova). Kad bismo morali napisati sve te reči u svescima po hiljadu strana, pri čemu bi svaka stranica imala sto redaka i šezdeset slova po retku, bilo bi nam potrebno 257 miliona milijardi takvih svezaka. A ako bismo hteli da ih stavimo u biblioteku čija je jedna strana dugačka 140 metara, koja može da primi 32 miliona knjiga, onda bi nam bilo potrebno 8.052.122.350 takvih biblioteka. Ali kakvo bi carstvo moglo da ima sve te zgrade? Ako izračunamo površinu koja nam stoji na raspolaganju na celoj planeti, onda dolazimo do zaključka da bi Zemlja mogla da ih primi samo 7.575.213.799!
Mnogi drugi, od Marina Mersena do Gotfrida Lajbnica, vršili su ovakve proračune.
San o beskonačnoj biblioteci podstiče pisce da pokušaju da sastave primere beskonačnog spiska naslova, a najuverljiviji primerak takvog spiska jeste spisak izmišljenih, nepostojećih naslova, što znači da je moguće zamisliti beskonačno izmišljanje. To je neka vrsta uzbudljivog poduhvata koji može da nam da, recimo, spisak (lažnih) knjiga u biblioteci Svetog Viktora, kako ih Rable predstavlja u Pantagruelu: Vrljika spasenija; Uspravljeno pravo; Papuča sa odlukama; Sladun poroka; Klupče bogoslovja; Slonovske mošnje div-junaka; Bunika za vladike; Sebecus Dugorepus: De maimunis cussis et maimunis repatis, cum commento d’Orbellis; Decretum Universitatis Parisiensis super gorgiasitate muliercularum ad placitum, ili o kićenju ‘ženica za zadovojstvo’; Sveta Gertruda javlja se jednoj duvni iz Poasija koja se porađa; Ars honeste pettandi in societate per Marcum Corvinum; Gorušica i oklevština od prokleštine; i tako dalje, još oko sto pedeset naslova.
Međutim, istu vrtoglavicu beskraja osećamo i kada naiđemo na spiskove naslova stvarnih knjiga, kao kada Diogen Laertije navodi sve knjige koje je napisao Teofrast.
Čitalac ima poteškoća da zamisli tako veliku zbirku, ne samo zbog sadržaja knjiga nego I samih naslova:
Prva analitika, tri knjige, Druga analitika, sedam knjiga, o analizi silogizama, jedna knjiga, Izvod iz analitike, jedna knjiga, Dve knjige o izvedenim stavovima, Teorija o polemičnim i erističkim zaključcima, dve knjige, O saznanjima, jedna knjiga, Protiv Anaksagore, jedna knjiga, O Anaksagorinom učenju, jedna knjiga, O Anaksimenovom učenju, jedna knjiga, O Arhelajevim spisima, jedna knjiga, O soli, natronu i stipsi, jedna knjiga, O okameninama, dve knjige, O nedeljivim linijama, jedna knjiga, O vetrovima, jedna knjiga, Karakteristike vrline, jedna knjiga, O kraljevstvu, jedna knjiga, O vaspitavanju kraljeva, jedna knjiga, O raznim načinima života, tri knjige, O starosti, jedna knjiga, O Demokritovoj astronomiji, jedna knjiga, O meteorologiji, jedna knjiga, O slikama, jedna knjiga, O sokovima, bojama i mesu, jedna knjiga, O redu u svetu, jedna knjiga, O ljudima, jedna knjiga, Zbirka Diogenovih izreka, jedna knjiga, O definicijama, tri knjige, O ljubavi, jedna knjiga, Još jedna rasprava o ljubavi, O sreći, jedna knjiga, O pojmovima (idejama?), dve knjige, O epilepsiji, jedna knjiga, O oduševljenju (entuzijazmu), jedna knjiga, O Empedoklu, jedna knjiga, O dijalektičkim zaključcima, osamnaest knjiga, O prigovorima (o objekcijama), tri knjige, O slobodnoj volji, jedna knjiga, Izvod iz Platonove Države, dve knjige, O razlici glasova istovrsnih životinja, jedna knjiga, O iznenadnim pojavama, jedna knjiga, O životinjama koje grizu i udaraju, jedna knjiga, O životinjama za koje smatramo da su zavidljive, jedna knjiga, O životinjama koje žive na suvu, jedna knjiga, O životinjama koje menjaju boju, jedna knjiga, O životinjama koje se kriju, jedna knjiga, O životinjama, sedam knjiga, O zadovoljstvu prema Aristotelu, jedna knjiga, Još jedna rasprava o zadovoljstvu, Dvadeset četiri knjige teza, O toplom i hladnom, jedna knjiga, O vrtoglavici i mraku pred očima, jedna knjiga, O znojenju, jedna knjiga, O afimaciji i negaciji, jedna knjiga, Kalksten, ili O tuzi, jedna knjiga, O zamoru, jedna knjiga, O kretanju, tri knjige, O dragocenom kamenju, jedna knjiga, O kugi (O zarazama), jedna knjiga, O nesvesti, jedna knjiga, Megarikus, jedna knjiga, O melanholiji, jedna knjiga, O metalima (rudarstvu), dve knjige, O medu, jedna knjiga, Zbirka Metrodorovih izreka i učenja, jedna knjiga, Dve knjige o pojavama u vazduhu (meteorologiji), O pijanstvu, jedna knjiga, Dvadeset četiri knjige o zakonima azbučnim redom, Deset knjiga Izvoda iz zakona, Napomene o definicijama, jedna knjiga, O mirisima, jedna knjiga, O vinu i ulju, jedna knjiga, Osamnaest knjiga o premisama, Zakonodavci, tri knjige, Ustavi, šest knjiga, Politička rasprava o savremenom, četiri knjige, O društvenim običajima, četiri knjige, O najboljoj državi, jedna knjiga, Zbirka problema, pet knjiga, O poslovicama, jedna knjiga, O zgrušavanju i topljenju, jedna knjiga, O vatri, dve knjige, O vetrovima, jedna knjiga, O paralizi, jedna knjiga, O gušenju, jedna knjiga, O ludilu, jedna knjiga, O strastima, jedna knjiga, O simptomima, jedna knjiga, dve knjige O sofizmima, O rešavanju silogizama, jedna knjiga, dve knjige Topika, O kažnjavanju, dve knjige, O kosi, jedna knjiga, O tiraniji, jedna knjiga, O vodi, tri knjige, O spavanju i snovima, jedna knjiga, O prijateljstvu, tri knjige, O ambiciji, dve knjige, O prirodi, tri knjige, Fizika, osamnaest knjiga, Izvod iz fizike, dve knjige, Osam knjiga o fizici, Odgovor fizičarima, jedna knjiga, Botanička ispitivanja, deset knjiga, O postanku biljaka, osam knjiga, O sokovima, pet knjiga, O lažnom zadovoljstvu, jedna knjiga, Jedna rasprava o duši, O neveštim dokazivanjima, jedna knjiga, O jednostavnim problemima, jedna knjiga, Učenje o harmoniji, jedna knjiga, O vrlini, jedna knjiga, Uporišta ili protivrečnosti, jedna knjiga, O negaciji, jedna knjiga, O mišljenju, jedna knjiga, O smešnome, jedna knjiga, Večernja razmišljanja, dve knjige, Podele, dve knjige, O razlikama, jedna knjiga, O zločinima, jedna knjiga, O kleveti, jedna knjiga, O pohvali, jedna knjiga, O iskustvu, jedna knjiga, Tri knjige pisama, O životinjama koje postaju same od sebe, jedna knjiga, O izlučivanju, jedna knjiga, Panegirici bogovima, jedna knjiga, O svetkovinama, jedna knjiga, O sreći, jedna knjiga, O entimemima, jedna knjiga, O pronalascima, dve knjige, Predavanje o etici, jedna knjiga, Etičke karakterne crte, jedna knjiga, O larmi ili pobuni, jedna knjiga, O istoriji, jedna knjiga, O ocenjivanju zaključaka, jedna knjiga, O laskanju, jedna knjiga, O moru, jedna knjiga, Kasandru o kraljevstvu, jedna knjiga, O komediji, jedna knjiga, O stopama, jedna knjiga, O dikciji, jedna knjiga, Zbirka dokaza, jedna knjiga, Rešenja, jedna knjiga, O muzici, jedna knjiga, O merama, jedna knjiga, Megakles, jedna knjiga, O zakonima, jedna knjiga, O prestupima zakona, jedna knjiga, Zbornik Ksenokratovih spisa, jedna knjiga, O ophođenju, jedna knjiga, O zakletvi, jedna knjiga, Pravila retorike, jedna knjiga, O bogatstvu, jedna knjiga, O pesničkoj veštini, jedna knjiga, Problemi politički, etički, fizički i erotički, jedna knjiga, Predgovori, jedna knjiga, Zbirka problema, jedna knjiga, O fizičkim problemima, jedna knjiga, O primeru, jedna knjiga, O postavljanju teme i pričanju, jedna knjiga, Druga rasprava o poetici, jedna knjiga, O mudrim ljudima, jedna knjiga, O savetu, jedna knjiga, O solecizmima, jedna knjiga, O veštini govorničkoj, jedna knjiga, Sedamnaest knjiga o specijalnim retorskim veštinama, O glumi, jedna knjiga, Aristotelove ili Teofrastove zabeleške, šest knjiga, Šesnaest knjiga o fizičkim pogledima, Izvod iz fizičkih pogleda, jedna knjiga, O zahvalnosti, jedna knjiga, Etički karakteri, jedna knjiga, O istini i laži, jedna knjiga, Istorijska istraživanja o božanstvu, šest knjiga, O bogovima, tri knjige, Geometrijska istraživanja, četiri knjige, Izvod iz Aristotelove Istorije životinja, šest knjiga, Dve knjige o zaključcima, Tri knjige teza, O kraljevstvu, dve knjige, O uzrocima, jedna knjiga, O Demokritu, jedna knjiga, O kleveti, jedna knjiga, O postanku, jedna knjiga, O inteligenciji i karakteru životinja, jedna knjiga, O kretanju, dve knjige, O gledanju, četiri knjige, Uz definicije, dve knjige, O većem i manjem, jedna knjiga, O onom što postoji, jedna knjiga, O muzičarima, jedna knjiga, O blaženstvu bogova, jedna knjiga, Odgovor akademicima, jedna knjiga, Protreptikus (poziv), jedna knjiga, O najboljem državnom uređenju, jedna knjiga, O krateru na Siciliji, jedna knjiga, O opštepriznatim stvarima, jedna knjiga, O problemima u fizici, jedna knjiga, O načinima kako se stiče znanje, jedna knjiga, O lažljivcu, tri knjige, Predgovor topici, jedna knjiga, Eshilu, jedna knjiga, Šest knjiga o astronomskim istraživanjima, Aritmetička istraživanja o rastu, jedna knjiga, Akihar, jedna knjiga, O sudskim govorima, jedna knjiga, O kleveti, jedna knjiga, Pisma Astikreontu, Faniji i Nikanoru, O pobožnosti, jedna knjiga, Evias, jedna knjiga, O pravom trenutku, dve knjige, O valjanim dokazima, jedna knjiga, O vaspitanju dece, jedna knjiga, Još jedna rasprava iste sadržine, O vaspitanju, ili O vrlini i umerenosti, jedna knjiga, Protreptikos, jedna knjiga, O brojevima, jedna knjiga, Objašnjenja uz iznošenje silogizama, jedna knjiga, O nebu, jedna knjiga, Politička pitanja, dve knjige, O prirodi, O plodovima, O životinjama.
Sve to iznosi ukupno 232.808 redova. Toliko dakle, o njegovim knjigama.
Verovatno sam razmišljao o takvim spiskovima kada sam u Ime ruže uključio neisprekidan spisak knjiga sadržanih u biblioteci opatije. A činjenica da sam pominjao stvarne knjige (koje su tada cirkulisale u manastirskim zbirkama), pre nego izmišljene naslove poput onih koje navodi Rable, ne menja utisak molitve, mantre i litanije koji spisak knjiga može da sugeriše. Naklonost prema spiskovima knjiga opčinila je mnoge pisce, od Servantesa do Uismansa i Kalvina. Bibliofili čitaju kataloge antikvarskih knjižara (čija je svrha svakako da budu praktični spiskovi) kao čarobne opise Zemlje Dembelije, carstva želja, i u tome jednako uživaju kao čitalac Žila Verna u istraživanju tihih dubina okeana i u susretu sa neverovatnim morskim čudovištima.
Danas, stvarno možemo da naiđemo na beskonačan spisak naslova: WWW je Majka Svih Spiskova, beskonačna po samoj definiciji zato što se neprestano razvija, i kao mreža i kao lavirint. Od svih vrtoglavica, ona koju nam ona obećava – najmističnija je; skoro u potpunosti je virtuelna i zaista nam nudi katalog informacija zahvaljujući kojem se osećamo bogati i svemoćni. Jedina nevolja je što ne znamo koji se od elemenata odnosi na činjenice iz stvarnog sveta, a koji ne. Više ne postoji nikakva razlika između istine i zablude.
Da li je još uvek moguće izmišljati nove spiskove ako, kada zatražim od Gugla da izvrši pretragu s ključnom reči „list”, dobijem spisak od blizu 2,2 milijardi sajtova?
Međutim, ako spisak treba da sugeriše beskonačnost, on ne može da bude preterano dugačak. Prilično mi se zavrti u glavi kada pregledam naslove samo nekih knjiga koje pominjem u Imenu ruže: De pentagono Salomonis; Ars hguendi et inteiligendi in lingua hebraica; De rebus metallicis od Rodžera od Herforda; Algebra od El-Kuvarizmija; Puniche od Silija Italikusa; Cesta francorum; De laudibus sanctae crucis od Rabana Maurusa; Ciordani de aetate mundi et hominis reservatis singulis litteris per singulos libros ab A usgue ad Z; Quinti Sereni de medicamentis; Phaenomena; Liber Aesopi de natura animalium; Liber Aethici peronymi de cosmographia; Libri tres quos Arculphus episcopus Adamnano escipiente de locis sanctis ultramarinis designavit conscribendos; Libellus Q. lulii Hilarionis de origine mundi; Solini Polyhistor de situ orbis terrarum et mirabilibus; Almagesthus…
Ili spisak romana o Fantomasu: Fantomas; Juv protiv Fantomasa; Mrtvac ubica; Tajni agent; Fantomasov kraljevski zatočenik; Policajac razbojnik; Londonski obešenik; Fantomasova kći; Noćna kočija; Odsečena ruka; Fantomas u zatvoru; Sudija provalnik; Fantomasovi pomoćnici; Smrt inspektora Juva; Begunica iz Sen–Lazara; Fandorov nestanak; Mrtvačke cipele; Fantomas se ženi; Ubica ledi Beltam; Crvena osa; Izgubljeni voz; Prinčeve ljubavi; Kobni buket; Maskirani džokej; Kradljivac zlata; Džinovski leš; Fantomas protiv ljubavi; Kovčeg bez leša; Krvava serija; Hotel zločina; Uže za vešanje; Fantomasov kraj.
Ili (delimični) katalog priča o Šerloku Holmsu: „Problem identiteta”, „Skandal u Češkoj”, „Liga riđokosih”, „Tri studenta”, „Tajna Boskomske doline”, „Pet semenki narandže”, „Čovek s iskrivljenom usnom”, „Plavi granat”, „Pegasta traka”, „Inženjerov palac”, „Plemeniti neženja”, „Bakarne bukve”, „Srebrna zvezda”, „Izbeljeni vojnik”, „Čovek koji ide četvoronoške”, „Čuveni klijent”, „Lavlja griva”, „Mazarenov dragulj”, „Slučaj trgovca bojom”, „Vampir iz Saseksa”, „Tri zabata”, „Tri Garideba”, „Slučaj stanarke pod velom”, „Dijadema od berila”, „Kutija od kartona”, „Umirući detektiv”, „Nenastanjena kuća”, „Poslednji problem”, „Glorija Skot”, „Prevodilac s grčkog”, „Baskervilski pas”, „Ritual porodice Masgrejv”, „Grimizna studija”, „Pomorski ugovor”, „Preduzetnik iz Norvuda”, „Most kod jezera Tor”, „Crveni krug”, „Rejgejtska vlastela”, „Stalni pacijent”, „Druga mrlja”, „Znak četvorice”, „Šest Napoleona”, „Usamljeni biciklista”, „Posrednikov pisar”, „Dolina straha”… Amin.
Spiskovi: uživanje za čitanje i pisanje. Ovo su ispovesti mladog romanopisca
Umberto Eko
