Samoća tiha i neodoljiva
Prožima biće koje hodi
Putevima ljubičastih ljiljana
Na livadama patnje
Pod narandžastim svodom neba.
Šapuće maslačku
u konačištu svog cveta
Kada će uz vetar
rasuti se u etar
Reči duše i tela.
Miris livada i ljubičica
Izmešani sa mirisom krvi
Prožimaju čula telesna
A on hodi sam
A on hodi bos i nag.
Prate ga gavranovi
Isprljanih kljunova
Kojima su iskopali oči
Tek rođenim janjadima
Na pustoj livadi.
Ka litici hodi
Praćen jaukom janjadi.
Teran graktanjem gavranova
Znajući da će postati lešina
na kamenju podno litica
Zajedno sa janjadima.
Kamenu što nekad beše stena
Telo će položiti kao žrtvu
Da se bogovi nahrane
I napoje njegovom krvlju
Zajedno sa oslepelim janjadima.
Pod narandžastim svodom neba
Na livadama patnje
Putevima ljubičastih ljiljana
Biće koje skončava prožima
Neodoljiva i tiha samoća.
Gorjan Kljajić
