Vidim
da imaš prvoklasne čizme!
Ne pamtim da sam video takve
čizme!
To su čizme od najboljeg boksa!
Ne samo iz neke
jesenje susnežice:
u tako dobro građenim čizmama
čovek
bi se i iz potopa vratio suv!
To
su zaista prave državne čizme!
Pogledaj samo kako su
potkovane!
To nije samo obuća, to je oružje!
Kad si
obuven, ti si naoružan!
Nema
toga pred čime će ustuknuti
čovek obuven u tako moćne
čizme!
Ti na tim debelim đonovima stojiš
kao kula na
temeljima!
Ne
samo blato, makadam i sneg:
te velelepne čizme gaze sve!
Gaze
prste, gaze zube, gaze usta!
Na đonovima raznose brašno i krv!
Zar
se nikad nisi zapitao
zašto su ti obuli te čizme?
Zar
zato da, štiteći njihove guzove,
šutiraš i razbijaš naše
glave?
Glave kao lubenice i tikve?
Glave kao zemljane ćase
i lonce?
Zar
se nikad nisi zapitao
da te čizme nisu od kamena,
a gazde
te šalju preko vode?
Da
li si se ikad zapitao
da li ćeš uspeti da izuješ te
čizme?
Zar ih se nećeš nikada osloboditi
i, bacivši ih
daleko u trnje,
bos i oslobođen poći prema reci,
bos i
oslobođen kroz pčele i cveće,
bos i oslobođen kroz beline
snega,
belih rada, oblaka i ovaca?
Dokle misliš da stigneš u tim čizmama?
Zar ćeš obuven u krvave čizme
leći u zemlju, kraj bosih otaca?
Ljubomir Simović
