Ponekad u njima podozreva koncentričnu strategiju leoparda koji se postepeno primiču nekom središtu, nekoj uzdrhtaloj i šćućurenoj zveri, uzroku sna. Ali budi se pre nego što leopardi stignu do lovine i ostaje mu samo miris prašume i gladi i kandži; samo to a treba da zamisli zver, za šta nije kadar. Shvata da lov može trajati još mnogo snova, ali mu izmiče razlog tog tajanstvenog odlaganja, tog beskonačnog približavanja. Nema li san nekakav cilj, i nije li zver taj cilj? Čemu neprestano skrivanje njenog imena: pol, majka, stas, incest, mucanje, sodomija? Zašto ako san baš tome služi, da mu najzad pokaže zver? Ali ne, onda san služi tome da leopardi nastave svojom beskrajnom spiralom a njemu da ostave samo krajičak čistine u prašumi, neki sklupčani oblik, ustajali miris. Njegova neuspešnost je kazna, možda pakao na veresiju; nikada neće saznati da li će zver raskomadati leoparde, hoće li uz riku zamahnuti štrikaćim iglama tetke koja ga je onako neobično pomilovala dok mu je prala prepone, jedne večeri u letnjikovcu, negde dvadesetih godina.
Hulio Kortasar
Prevod: Aleksandra Mančić
