Magia sutra 12
Posledica je parcijalna objektivacija
Šta znači konstantno prisustvo celine egzistencije?
Sve što primećujem delimična je objektivacija ove celine. Zvuči kao paradoks, ali nije paradoks. Ono što čovek može da vidi, bez izuzetka su objekti koji su međusobno posebno razgraničeni. On i ne može da zapazi drugo do ovakve objekte koji se od svih ostalih objekata mogu odvojiti i odeliti. Ovaj objekat istovremeno kada se nalazi suočen s pogledom subjekta, smešten je u nešto u što je smešten i subjekat i u što je smešten svaki objekat i svaki subjekat. To nešto u što je sve smešteno jeste osnova, i to zajednička osnova .. To je celina. A celina je Jedan.
Ova celina je ono što nazivamo egzistencija, i ovoj jednoj egzistenciji parcijalna objektivacija jeste sve što čovek može da zapazi. Naravno, nije samo reč o predmetima, kao što su kamenovi, drveće, nebeska tela, upotrebna sredstva, ili telesni oblici živih bića. Ovakva parcijalna objektivacija jeste neka reč ili misao ili doživljaj ili slika ili iskustvo ili san. Nijedno od njih nije celina u onom smislu u kojem je svemir celina. Čovek je suočen sa svakom celinom samo svojom parcijalnom objektivacijom. I uopšte, ne može se zamisliti ni misao, ni slika ili doživljaj, ideja, ili pojam koji ne bi bezuslovno bili parcijalna objektivacija. Celina u kojoj se sve nalazi skupa i jedno je, odnosno sama egzistencija nije parcijalno objektivizirana, nego je prisutna u svojoj celovitosti, i to konstantno, i to u svakom čoveku.
Istina, ne spade striktno u izlaganje ovih misli, ali doprinosi razumevanju ako se podrobnije pogledaju izrazi Jedan, Celina i Sve. Po aritmologiji Jedan u svim slučajevima obeležavamo cifrom 1. Oznaka celine, međutim, nije 1, nego 3. Jer kad Jedan postaje celina, najpre postaje deo, (2) i tek zatim može biti ponovo celina (3). A za Sve je znak 10, jer da bi Jedan postalo Sve, prvo mora da propati sve (2-3-4-5-6-7-8-9), i tek tako može postati Sve (10), odnosno svi brojevi skupa.
Ovu operaciju već sledi samo poslednja, i to je Ukupnost. Znak Ukupnosti jeste 12. Ukupnost se ne sme pobrkati sa Sve. Jer u Sve su, istina, svi brojevi zajedno, i što se posle toga može zamisliti nije ništa drugo do varijacije i progresije brojeva unutar svega. Međutim, negde bi trebalo da se okončaju i ove varijacije i progresije. Tamo gde bi trebalo da se okončaju nalaze se skupa svi brojevi, i ova ukupnost jeste 12. Zbog toga je Ukupnost broj vremena.
Bela Hamvaš
