Magia sutra 20
Primera za to ima na stotine
Evo odmah celokupne tzv. istorije filozofije koja, počev od svetog Avgustina, gotovo u celini koliko god da je ozbiljnih namera, isto toliko je bez verodostojnosti. Sveti Avgustin je veoma veliki deo svoje energije usredsredio na to da odbrani hebrejsku baštinu (da se bori protiv gnoze) i da svako pitanje kvarnosti egzistencije svede nazad na duhovni lom, odnosno na greh.
Time je bio određen ceo evropski put legitimnog i zvaničnog mišljenja. Filozofija je postala tako loše i spiritualno mišljenje, uzeto naročito u jednostranom smislu, mišljenje koje je konačno moralo da vodi potpuno praznom idealizmu, na taj idealizam odgovorio je, naravno, isto tako prazan materijalizam, i usred borbe dve doktrine ipak je na celoj liniji zavladala najveća zbrka.I neobaveštenost. Ako čovek uzme bilo kog evropskog mislioca, bilo nekog skolastičara, ili platonovca, ili aristotelovca, kasnije tzv. realistu, ili skeptičara, ili mističara, ili racionalistu, odmax će na prvoj stranici videti da karakteristici cele filozofije presuđuje odgovor dat na pitanje da li je primordijalni uzrok kvarnosti egzistencije duhovni (greh), duševni (ludilo) ili telesni (bolest).
Greh određuje ludilo i bolest; ili bolest greh i ludilo; ili ludilo bolest i greh. Ponajdalje je dospeo Kant kada je tvrdio da usled poremećaja duše, istina, nismo mogli pribaviti saznanje (ludilo) o krajnjim stvarima (o duhu), ali je ipak preporučljivo da duh uzmemo ozbiljno. Krajnje posledice je izvukao Hegel kod koga se u vreću duha potpuno upio i bez traga nestao svet duše i tela. Posle njega su već odista mogli da slede oni koji su svet duše i duha smatrali telesnom funkcijom, čak su duševne i duhovne funkcije pripisali jednoj vrsti bolesti (poremećenosti bivstva).
Bela Hamvaš
