Magia sutra 50
50. prazna imaginacija
Na redu je postavljanje presudnog pitanja da li je čovekova životna mašta po svojoj primordijalnoj prirodi prazan list, ili je na njemu ispisana prareč (slika)? Pitanje je istovetno s onim da li čovek u svojoj primordijalnoj prirodi raspolaže ili može li raspolagati s nekvalitativnim viđenjem? Odnosno, postoji li i da li čovek može dosegnuti nekvalitativnu budnost?
Na ovo pitanje baština daje potvrdan odgovor.
Čovekova životna mašta je prvobitno prazna.
Ova praznina se može vratiti u pređašnje stanje. Potpuna budnost je dostižna. Apsolutno viđenje je ostvarljivo. Ovo uče Upanišade isto kao i tao, isto kao i Kabala i egipatske i tibetanske svete knjige. Ovo učenje je od baštine, uz posredstvo Dionizija Areopagite, preuzelo i evropsko hrišćansko mišljenje, i naročito ga je razglašavala mistika. Za vaspostavljanje prvobitne praznine (apsolutno viđenje, potpuna budnost) joga (rađa-joga), tao, egipatska i tibetanska i hebrejska posvećivanja izradili su više vrsta metoda.
Sasvim je prirodno, ako bi čovekova životna mašta izvorno bila prazna, onda i u tom slučaju čovekova primordijalna egzistencija bila bi kvalitativna. Kao što Bader kaže, u tom slučaju bivstvo i prisustvo (Sein-Dasein) moglo bi se odvojiti i razlikovati na taj način što bi bivstvo bilo nekvalitativno (bez kvaliteta ), dok bi tubivstvo (život) bilo kvalitativno. Bader, na osnovu Bemea, kaže pak da je za nas bivstvo uvek dato kao tubivstvo. Puko bivstvo (Sein) za nas je ništa (Nichts, Ungrund). Naša egzistencija je već bezuslovno kvalitativna egzistencija Upravo zbog toga naša imaginacija nije izvorno prazna. Nije prazan list. Nije nekvalitativna. U nju je ubeležena prareč čovekove egzistencije. I viđenje je moguće samo u ovom kvalitativnom viđenju. Budnost i na najvišem stepenu je čovekova budnost.
Što uopšte ne znači da je naša budnost počev od začela poremećena i smanjena i da nam je viđenje maglovito. To samo znači da naše napore ne treba usredsređivati na to da bismo potpuno ispraznili svoju životnu maštu, jer je to nemoguće, nego na to da u njoj ponovo vaspostavimo vrhovnu moć izvorne slike i praslike. Za nas nema nekvalitativne egzistencijje. Čovekova egzistencija dakako ima svoj osnovni kvalitet, praizvornu zainteresovanost i pristrasnost.
Bela Hamvaš
