Magia sutra 38
Kao što je maločas bilo reči, već i zbog razumne trezvenosti. Jer je to korisno. Čovečanstvo razvija užasnu snagu kako bi pripremilo takve životne planove koji obećavaju ozbiljne rezultate. Pored njih i nije moguće ravnodušno minuti, kao što se to obično čini. Ali nema reči ljudskog porekla koja u nekom obliku ne bi imala na sebi tragove kvareži. Što je i prirodno, jer ona izvire iz poremećene egzistencije. I ako o izvornoj egzistenciji (o normalnom čoveku) i čuvamo nekakvu prasliku u našoj imaginaciji, ona nema sakralni karakter (moć) koji bi mogao da se probije bez bilo kakve pomoći. Za to je potrebno još nešto. Ko u to sumnja, neka uzme redom sve monumentalne životne planove drevne baštine, neka istraži tao, učenja Konfučija, Zaratustre, Orfeja, sankhju, Upanišade i zakone Starog zaveta, Manua, Heraklita. Može da istraži i gnozu, skolastiku, mističare, humaniste, prosvećenost i prirodne nauke. Njih će svakako odbaciti s nezadovoljavajućim uverenjem.
Reč objavljenja se ne može kritikovati, jer ona kritikuje čoveka. Isto to drugim rečima: reč objavljenja je jedina koja može da izdrži svaku kritiku, i na koncu ona je jedina čija ubedljiva moć (smisao) ostaje netaknuta na svim mestima i u svakom vremenu, jer objavljenje čini za nas prisutnom izvornu i celu egzistenciju, opisuje je, predstavlja, pokazuje, ocrtava, čak otkriva i otvara onaj put na kojem je ova izvorna i cela (u duhu bezgrešna – čista, u duši lišena ludila – budna, u telu nije bolesna – zdrava) egzistencija za nas dostižna. Ali još više i od toga.
Ono što nedostaje, tako žalosno ali prirodno iz životnih planova ljudskog porekla to je sakralni karakter (moć). I pošto joj on nedostaje, ne postoji u njoj onaj stepen topline zanosa koji je imaginaciji neophodan da bi primila u sebe i mogla da prima. Nema u njoj one primamljive divote, i zanosne izvansebnosti, lepote i čarolije, blistavila i sreće (ukusa spasenja), nema ukusa spasa koj i traži imaginacija i za čije prisustvo imaginacija zna da ono što tako str asno traži, prezirući smrt u istinskom smislu reči, nalazi se ovde, ovde i nigde drugde.
Naročito ranije, još u doba prvih hrišćana, mnogo se govorilo o ovom neobičnom kapateru objavljenja. Pavle kaže da je za kvarnog čoveka ovoga sveta objavljenje skandal i budalaština.
Sebastijan Frank piše da po ovoj zemaljskoj (poremećenoj) egzistencij i izgleda kao da je Bog đavo, i da je spasenje prokletstvo. U svakom slučaju Bog je mnogostruko opasniji od đavola, i spasenje je teže od prokletstva. Ali upravo to je ono uzbuđenje koje imaginacija traži, to je vrelina i rizik i zanos, i to je isprobavanje snage.
A na koncu, ono s čime smo suočeni jeste egzistencija pokvarena posredstvom čovekovog pada, priroda postavljena naglavce (telo Je gore a duh dole), u kojoj su sile izvornog poretka uskomešane i ispoljavaju obrnutu delatnost.
U ovom darmaru nikakva moć neće da. vaspostavi red, samo magijska (sakralna) reč objavljenja. U reči objavljenja postoji moć preokreta (metanoja), koja će promeniti nered (transmutacija) i ostvariće (realizovati) izvornu (autentičnu) egzistenciju.
Bela Hamvaš
