Posmatram ih tako
dok sede u parku
na travi
bdijući nad svojom decom
koja se igraju smeju plaču
kao majke kitovi
hrane svoje mladunce
jagodama hlebom jabukama
u dubinama plavog okeana
jednog letnjeg popodneva
Posmatram ih tako
dok sede zadovoljne
umorne srećne
u jednom magičnom momentu
mira i spokoja
prosvetljenja
koje donosi blistavo letnje popodne
praćeno oštrim glasovima dece
šaputanjem krošnji pesmom ptica
okupane u sunčevoj svetlosti
zaustavljene zamrznute usporene
pre no što se ponovo pokrenu
stanu da pakuju torbe
pokupe cipele čarape
obrišu im noseve ruke kolena
pa krenu kući
ruka u ruci
da nahrane ta mala gladna usta
operu suđe rasklone
i odu na spavanje
Branislava Kosić Vidić
