Izjava pripremljena u saradnji sa dr Robertom S. Mendelsonom, za konferenciju na Medicinskom fakultetu Ilinojskog Univerziteta iz Čikaga, 20. novembra 1987.[1]
Medicinska etika je oksimoron, od one vrste u koju spadaju i siguran seks, nuklearna odbrana i vojni genije.[2]
Od početka sedamdesetih godina, bioetika je počela da se širi kao epidemija, pokušavajući da se predstavi kao etički izbor u suštinski neetičkom kontekstu. Taj kontekst je poprimio oblik kroz proširivanje medicine na ceo životni proces, od začeća do ubiranja organa. U toj novoj oblasti delovanja, medicina je prestala da se bavi patnjom obolele osobe: predmet njene brige postalo je nešto zvano „ljudski život“.
Taj bizarni preobražaj osobe u apstraktni „život“ predstavlja letalni zahvat, nešto kranje opasno, zato što seže sve do korena drveta života iz vremena Adama i Eve.
Posebna etika, instituti, programi i kursevi stvorili su diskurs u kojem se „život“ pojavljuje kao predmet medicinskog, profesionalnog i administrativnog upravljanja. Na taj način, kišobran akademskih racionalizacija sada se pozajmljuje jednom suštinski propalom poduhvatu. Medicinska etika danas zamračuje praksu upražnjavanja vrline u patnji i umiranju.
Bioetiku smatramo irelevantnom za živost s kojom nameravamo da se suočimo s bolom i patnjom, sa odricanjem i smrću.
Ivan Ilič i dr Robert Mendelson, 1987.
Na konferenciji održanoj na Medicinskom fakultetu Ilinojskog Univerziteta, 1987. godine, Ilič se suočio sa više od 120 akademika posvećenih takozvanoj bioetici. Bio je lično povređen i razgnevljen arogantnim cinizmom s kojim su ti izrabljivači etike prihvatili preobražaj predmeta medicine u ’život’. U saradnji sa Robertom Mendelsonom, lekarom iz Čikaga, Ilič je napisao izjavu od jedne stranice, pod naslovom ’Medicinska etika: poziv na raskrinkavanje bioetike’. Prva rečenica je izrazila aporiju:’Medicinska etika je oksimoron’, zato što predmet medicine više nije bila osoba. Umesto toga, nova biokratija upravlja životnim procesima, ’od začeća do ubiranja organa’. U tom ’pozivu’, Ilič je skrenuo pažnju na epistemološku rekonfiguraciju osobe njenim svođenjem na nešto čime se upravlja, na apstraktni ’život’, na sistem podložan kontroli i novim oblicima normalizacije. Konkretna osoba se tako pretvara u resurs koji služi učvršćivanju i legitimizaciji ekspanzije činilaca i servisa visokotehnoškog bioupravljanja.“ — Barbara Duden, „The Quest for Past Somatics“, u The Challenges of Ivan Illich, edited by Lee Hoinacki and Carl Mitcham, State University of New York Press, 2002, str. 227.
[2] U originalu „military intelligence“ (vojna obaveštajna služba), što Ilič i Mendelson navode kao popularni šaljivi oksimoron, sa engleskog govornog područja. Ne može se prevesti doslovno, iako se i kod nas vojska (ili policija) i „inteligencija“ često dovode u vezu na sarkastičan način. — Prim. prev.
Naslov: Medicinska etika: poziv na raskrinkavanje bioetike
Autori: Ivan Illich, Robert S. Mendelsohn
Teme: autonomija, medicina, sociologija
Datum: 1987.
Izvor: Ivan Illich, „Medical Ethics: A Call to De-bunk Bio-ethics“, drafted with Dr Robert Mendelsohn, In The Mirror of the Past, Lectures and Addresses 1978–1990, Marion Boyars Publishers, 1992, str. 233.
Napomene: Preveo Aleksa Golijanin, 2011. Preuzeto iz Ivan Ilič, Amicus Mortis: o umeću življenja i umeću umiranja, anarhija/ blok 45, Porodična biblioteka, posebno izdanje, 2012. http://anarhija-blok45.net1zen.com
