Određenje »modernog« kao novog s obzirom na ono što je oduvek već bilo tu. Uvek novi, uvek isti pejzaž pustare kod Kafke (Proces) nikako nije rđav izraz tog stanja stvari:
– Nećete li da vidite još jednu sliku koju bih mogao da Vam prodam?… Slikar izvuče ispod kreveta gomilu neuokvirenih slika koje behu pokrivene s toliko prašine da se ova, kada je slikar pokušao da je oduva s gornje slike, uskovitla pred K. – ovim očima i gušiše ga duže vreme.
– Pejzaž pustare, reče slikar i pruži sliku K.-u. Ona je predstavljala dva tanušna drveta koja su, udaljena jedno od drugog, stajala u tamnoj travi.
U pozadini je zalazilo raznobojno sunce.
– Lepo – reče K. – kupujem je.
K. se nepromišljeno izrazio tako kratko, te je bio radostan kada je slikar, umesto da mu zbog toga zameri, digao s poda drugu sliku. – Evo, para te slike – reče slikar. Možda je ona i bila zamišljena kao parnjakinja, ali se spram prve nije mogla uočiti ni najmanja razlika; i na njoj su bila dva drveta, tu trava i tamo sunčev zalazak. Ali, K.-u je bilo svejedno. – Baš lepi pejzaži – reče – kupujem obe i obesiću ih u mojoj kancelariji.
– Izgleda da Vam se motiv dopada, reče slikar i izvuče treću sliku: Baš dobro što ovde imam još jednu sličnu sliku. No ona ne samo da je bila slična, nego je to bio čak potpuno isti i poznati pejzaž pustare. Slikar je dobro koristio priliku da proda stare slike. – I ovu uzimam, kaže K. – Koliko koštaju sve tri?
– Dogovorićemo se o tome idući put, reče slikar… – Uostalom, raduje me što Vam se slike dopadaju, pa ću Vam dati sve slike koje imam tu dole. To su sve sami pejzaži pustare. Naslikao sam već mnoge pejzaže pustare. Mnogi nisu skloni takvim slikama, jer su suviše mračne, ali drugi – među kojima ste i Vi – vole upravo taj mrak.
•
»Moderno« je doba pakla. Paklene kazne su ponekad ono najnovije što postoji na ovom podrucju. Nije u pitanju da se »uvek iznova isto« dešava, a nekmoli da je ovde reč o večnom povratku. U pitanju je, štaviše, da se lice sveta baš u onome što je najnovije nikada ne menja, da to najnovije u svim stvarima uvek ostaje Isto. – To sazdaje večnost pakla. Odrediti ukupnost gestova u kojima se iskiva »moderno«, značilo bi predstaviti pakao.
Valter Benjamin
Prevod s nemačkog
Jovica Aćin
Časopis Polja
