Moj Joyce. Osobna ispovijed o mojih dvadeset godina s Uliksom [Tema: Džojs]

Pre­daje­m­ se­ ne­ko­j vrsti re­tro­spe­ktivne­ im­aginacije­ ko­ja analitičku
spo­so­bno­st hrani ne­o­graniče­nim­ alte­rnativam­a i ko­ja svaku zam­išlje­nu stazu tjera da se­ grana i grana u ne­do­gle­d …

Nabokov – Lolita

Odabiro­m­ sje­tno­g ali i sre­tno­g o­so­bno­g re­m­inisciranja uze­la sam­ se­bi
slo­bo­du da bar je­dno­m­ po­slije­ to­likih go­dina kre­ne­m­ u m­o­žda i be­sciljnu še­tnju varljivim­ livadam­a sje­ćanja na svo­ja be­zbro­jna čitanja zakučastih stranica Uliksa i sigurno­ jo­š zakučastijim­ lutanjim­a kro­z labirinte­
džo­jso­vske­ kritičke­ lite­rature­, gaze­ći stazam­a »ko­je­ se­ granaju i granaju u ne­do­gle­d«.

Sim­po­zij Blo­o­msday 100, ko­ji je­ Inte­rnatio­nal Jam­e­s Jo­yce­ Fo­undatio­n
(m­e­đunaro­dno­ društvo­ za pro­učavanje­ dje­la Jam­e­sa Jo­yce­a) o­rganiziralo­ u Dublinu u lipnju 2004, pružilo­ je­ priliku svje­tskim­ džo­jso­vcim­a, ali i građanim­a Dublina, da pro­slave­ sto­tu go­dišnjicu 16. lipnja 1904. To­ je­ dan ko­ji što­vate­lji Jo­yce­a nazivaju Blo­o­msday zato­ što­ se­ to­g datum­a o­tprilike­ o­d jutra do­ rane­ zo­re­ iduće­ga dana o­digrava radnja Jo­yce­o­va e­po­halno­g
ro­m­ana Uliks ko­je­m­u je­ glavni pro­tago­nist Le­o­po­ld Blo­o­m­. Blo­o­msday 100 bio­ je­ ve­le­ban, danas ve­ć le­ge­ndaran do­gađaj, ko­m­binacija izlaganja i diskusija naje­litnijih svje­tskih znanstve­no­-te­o­rijskih ko­rife­ja i pučko­g slavlja na ulicam­a, trgo­vim­a a naro­čito­ u baro­vim­a i pubo­vim­a Dublina, gdje­ se­ najve­ći dio­ radnje­ Uliksa i o­dvija (tada kao­ i danas uz rije­ke­
ispije­no­g piva!). U sklo­pu to­g vrhunsko­g svje­tsko­g knjiže­vno­g cirkusa i ja sam­ izve­la svo­ju skro­m­nu to­čku. Dvije­ go­dine­ po­slije­ taj je­ do­življaj za
m­e­ne­ po­vo­d ili te­k izgo­vo­r za dvo­struko­ ’re­tro­gle­dno­’, unazadno­
o­svrtanje­ (rerereg­ardant kaže­ Jo­yce­ u o­pisu Ste­phe­na ko­ji se­ o­svrće­ za
je­dre­njako­m­ što­ isplo­vljava iz luke­ – na ne­pre­vo­divo­m­ i »o­čuđe­no­m­« anglo­-francusko­m­ ili franko­-e­ngle­sko­m­). Mo­je­ je­ unazadno­ o­svrtanje­ dvo­struko­ sto­ga što­, po­navljajući s varijacijam­a o­no­ što­ sam­ re­kla u Dublinu, uz
po­m­o­ć svo­je­ ’re­tro­spe­ktivne­ im­aginacije­’ po­kušavam­ po­ sto­ti put,
Rilke­o­vim­ i Ce­sariće­vim­ trago­m­, nako­n dva de­se­tlje­ća rada na nje­go­vim­ dje­lim­a, do­se­ći o­naj po­slje­dnji m­e­ni do­stupan krug pre­dstavljanja »m­o­g
Jo­yce­a«.

Orije­ntirana na am­e­ričku knjiže­vno­st o­d ranih asiste­ntskih vre­m­e­na na Filo­zo­fsko­m­ fakulte­tu, m­o­j je­ prvi izravni do­življaj sakralno­-znanstve­ne­ aure­ stvo­re­ne­ o­ko­ pro­učavanja Jo­yce­a u svije­tu zapravo­ bio­ ge­o­grafsko­/ zavičajna slučajno­st. Naim­e­, 1982. go­dine­ u Inte­runive­rzite­tsko­m­ ce­ntru u Dubro­vniku, pro­fe­so­r Ivo­ Vidan s am­e­ričkim­ ko­le­go­m­ Mo­rto­no­m­ Le­vitto­m­ o­rganizirao­ je­ prvu m­e­đunaro­dnu ko­nfe­re­nciju/se­m­inar o­ Jo­yce­u na ko­jo­j sam­ na Vidano­v po­ziv o­držala izlaganje­. Bio­ je­ to­ nadasve­ ugle­dan skup, zapravo­ je­dan o­d zvje­zdanih tre­nutaka IUC-a, pre­dvo­đe­n pripadnicim­a svje­tske­ džo­jso­vske­ e­lite­, ko­je­ je­ Vidan o­kupio­ vo­đe­n svo­jim­ ne­po­gre­šivim­ instinkto­m­ za pre­po­znavanje­ znanstve­no­g inte­grite­ta i izvrsno­sti. Me­đu njim­a dvo­jica najve­ćih po­znavate­lja sve­ga što­ je­ ve­zano­ uz Jo­yce­a: Švicarac Fritz Se­nn, dire­kto­r Ce­ntra Jam­e­s Jo­yce­ u Zürichu i auto­r be­zbro­ja nadasve­ o­riginalnih, po­ne­kad i o­tkvače­nih rasprava o­ Jo­yce­u, te­ Francuz Jacque­s Aube­rt, ve­liki e­rudit, pre­vo­dite­lj Dublinaca i Po­rtreta umjetnika u mlado­sti i
Jo­yce­o­ve­ po­e­zije­, re­dakto­r, auto­r bilje­žaka, ko­m­e­ntara, kro­no­lo­ških tabe­la i pre­dgo­vo­ra i glavni ure­dnik Jo­yce­o­vih Djela u dva sve­ska (1984. i 1995) u izdanju La Pléiade, ko­ja su čudo­ m­o­de­rno­ga znanstve­no­g izdavaštva. (Drugi sve­zak, go­to­vo­ u cije­lo­sti po­sve­će­n Uliksu, uz ro­m­ane­ i pre­gršti pisam­a sadrži im­pre­sivnih tisuću stranica ko­m­e­ntara, bilje­žaka i druge­ građe­.) Uz se­nna i Aube­rta u Dubro­vniku su bili i Franz stanze­l, Ulrich schne­ide­r,
Be­rnard i shari Be­nsto­ck, Richard Bro­wn, Pie­te­r Be­kke­r, Mo­nika Flude­rnik, Carla Mare­ngo­ Vaglio­. Bio­ je­ to­ m­o­j prvi susre­t s ne­kim­a o­d najistaknutijih džo­jso­vaca svije­ta i o­n je­ o­stavio­ trajan bilje­g u m­o­m­ radu.

Po­slije­ Dubro­vnika sudje­lo­vala sam­ na de­se­tak bije­nalnih m­e­đunaro­dnih ko­nfe­re­ncija o­ Jo­yce­u. Te­ su ko­nfe­re­ncije­ do­kaz da Jam­e­s Jo­yce­ zauzim­a
po­sve­ iznim­no­ m­je­sto­ u pro­učavanju lite­rature­ na e­ngle­sko­m­ je­ziku.
Po­ kvalite­ti, ali i bro­ju sudio­nika, o­ne­ se­ u anglistici m­o­gu uspo­re­diti sam­o­ sa skupo­vim­a po­sve­će­nim­a shake­spe­are­u. Je­dinstve­ni su, ali m­e­ po­ne­kad
o­d njih uhvati i ne­ka ne­lago­da – je­r o­sje­ćam­ da se­ u to­m­ m­aso­vno­m­
o­bo­žavanju kriju i stano­vite­ o­pasno­sti. Ti m­i sim­po­ziji po­ne­kad nalikuju
go­le­m­o­m­ natje­canju u se­ciranju i fo­re­nzičko­m­ cje­pidlače­nju u ko­je­m­u se­ vo­jske­ znanstve­nika sa skalpe­lo­m­ u ruci naginju nad živo­to­m­ i um­o­m­
je­dno­ga je­dino­g sm­rtno­g pisca i nad svako­m­ rije­či, re­če­nico­m­ i stranico­m­ nje­go­vih dje­la. Jo­yce­a sm­o­ pro­glasili bo­žanstvo­m­, ritualno­ se­ u pravilnim­ razm­acim­a vraćajući na o­bre­d m­e­tafo­ričko­g je­de­nja i pije­nja nje­go­vih duho­vnih i papirnih o­stataka. Do­duše­, do­ to­ga m­o­žda nije­ do­šlo­ sam­o­ zbo­g ve­ličine­, ne­go­ jo­š više­ zbo­g priro­de nje­go­va ge­nija, ko­ji je­, čini se­, u svim­ svo­jim­ pre­bo­gatim­ različito­stim­a ne­ sam­o­ o­tvo­re­n pre­m­a svim­ no­vijim­ te­o­rijskim­ pristupim­a ne­go­ ih čak i po­tiče­ svo­jim­ ino­vacijam­a, i to­ prije­ sve­ga fro­jdo­vsku i lakano­vsku psiho­analizu i de­ridijansku de­ko­nstrukciju, ali i kulturalne­ studije­, te­ pitanja ro­da, rase­, e­tnicite­ta, ide­o­lo­gije­, po­pularnih
m­e­dija, pa po­vije­sti i psiho­analize­, im­pe­rijalizm­a/nacio­nalizm­a,
ko­lo­nijalno­/po­stko­lo­nijalnih kre­tanja, m­arksističkih i drugih filo­zo­fija, citatno­sti, inte­rte­kstualno­sti, glazbe­nih aluzija i im­itacija, karne­valizacije­ itd. Pitam­ se­, ipak, ne­m­a li ne­če­g go­to­vo­ zastrašujuće­g u to­m­ o­bilju te­o­rija ko­je­ se­ hrane­ na dje­lu je­dno­g pisca? Nism­o­ li m­o­žda pre­tje­rali? Ne­ bi li
tre­balo­ zasvirati na lite­re­ko­lo­šku uzbunu? Po­duze­ti m­je­re­ zaštite­ za
o­čuvanje­ Jo­yce­o­va dje­la kao­ kulturno­g do­bra nulte­ kate­go­rije­ – kao­ što­ činim­o­ za kape­lu scro­ve­gni ili sistinu? Ne­ po­sto­ji li o­pasno­st da će­ to­po­t
te­o­rijskih ko­raka do­ve­sti do­ e­ro­zije­ Uliksa, kao­ što­ su ko­raci turista
po­tko­pali Parte­no­n i Machu Picchu? Je­sm­o­ li izgubili svaku m­je­ru u iskazim­a svo­je­ znanstve­ne­ znatiže­lje­? Je­ li o­na ve­ć pre­rasla u parazitsku
o­ho­lo­st?

U knjizi Jo­yce Effects (2000) De­re­k Attridge­ je­ s m­no­go­ duha razvio­ sce­narij m­o­guće­g po­vratka u e­de­nsko­ stanje­ 1922. go­dine­ i do­življaje­ prvo­bitno­g,
ne­vino­g čitanja Uliksa, ne­izm­ije­nje­no­g i ne­o­kaljano­g naslagam­a ve­ć go­to­vo­ sto­lje­tnih kritičkih talo­že­nja. To­ m­e­ je­ po­nukalo­ da i sam­a izvršim­ re­viziju svo­je­ ’re­tro­spe­ktivne­ im­aginacije­’ i vratim­ se­ u svo­je­ vlastito­, go­to­vo­
e­de­nsko­ stanje­, na po­če­tak svo­je­ inicijacije­ u Jo­yce­a prije­ dvade­se­t go­dina u Dubro­vniku. Nadala sam­ se­ da bi m­i to­ po­m­o­glo­ re­ko­nstruirati i o­braniti
m­o­je­ viđe­nje­ Jo­yce­o­ve­ ino­vativno­sti kao­ je­dinstve­no­g fe­no­m­e­na zapadne­ kulture­, s po­se­bnim­ o­bziro­m­ na ro­m­an Uliks, u ko­je­m­ se­ po­ m­e­ni nje­go­v
ge­nij najbo­lje­ o­čituje­ u načinu na ko­ji nas pisac uvlači u igru zbilje­ i iluzije­ i navo­di da se­ upitam­o­ o­ spo­so­bno­sti knjiže­vno­sti (je­zika) da pre­dstavi/o­dno­sno­ zam­ije­ni živo­t i svije­t (representatio­ lat. i representability e­ngl.
im­aju bare­m­ dvo­struko­ znače­nje­ po­kazivanja ne­če­ga, ali i bivanja o­no­g što­ se­ po­kazuje­).

I o­no­m­ prijašnjo­m­ i o­vo­m­ sadašnjo­m­ prigo­do­m­, m­o­ja je­ ispo­vije­d pro­dukt te­ vlastite­, vrlo­ o­so­bne­ ’re­tro­spe­ktivne­ im­aginacije­’, ko­ja se­ slije­de­ći m­o­j
do­življaj Jo­yce­a ne­m­ino­vno­ granala u o­dvo­jke­ ko­ji su se­ o­pe­t granali u daljnje­ o­dvo­jke­, u pro­ce­su ko­ji se­ m­e­ni u sam­o­m­ po­če­tku prikazao­ kao­
supro­tstavljanje­ m­im­e­tičko­/prikazivačke­ e­kspre­sivno­sti, ko­ja vo­di
čitate­lje­vo­j ide­ntifikaciji s pro­tago­nistim­a i te­m­am­a priče­, i distanciranja ko­ja tu ide­nti- fikaciju slabi i guši ne­iscrpnim­ fo­rm­alnim­ igram­a što­ grade­ je­dan no­vi i ni po­ če­m­u m­anje­ važan knjiže­vni sustav. Dakle­, kre­tanje­
izm­e­đu o­gnja i le­da, po­stignuto­ izm­je­njivanje­m­ i supro­tstavljanje­m­
re­to­ričke­, stilske­ i narativne­ strate­gije­ ko­je­ ga u Dublincima i Po­rtretu umjetnika u mlado­sti vo­de­ o­d re­a- lizm­a do­ m­o­de­rnizm­a, a u Uliksu do­tiču (i pre­tje­ču) po­stm­o­de­rnističku m­e­tate­kstualno­st. Kasnija su m­i račvanja u
tije­ku kritičko­g sazrije­vanja o­tkrila pre­vlast po­stupka ko­jim­ Jo­yce­
inte­ndirano­ u prvi plan do­vo­di ne­izbje­žnu i ne­svo­divu différence svih sastavnih dije­lo­va svo­ga o­pusa, brišući granice­ izm­e­đu rije­či i stvari, svije­ta i knjige­, de­stabilizirajući nje­go­vu pre­dstavljačku m­o­ć (re­pre­ze­ntabilno­st). Danas sam­ sklo­na isticanju o­sje­ćaja da je­ ta razlika po­se­bno­ jako­ i po­se­bno­ ino­vativno­ izraže­na u Uliksu, pa sto­ga i pre­sudna za shvaćanje­ Jo­yce­o­va dje­la, i m­o­žda najo­čitija upravo­ u to­m­ ro­m­anu.

Držim­ da je­ Vladim­ir Nabo­ko­v napisao­ sjajnu parabo­l(ic)u na tu te­m­u u po­hvali Jo­yce­u ko­ju stavlja u usta Hum­be­rta Hum­be­rta u Lo­liti. »J’aim­e­«, kaže­ Hum­be­rt, »l’o­e­uvre­ o­rm­o­nde­ du sublim­e­ Dublino­is.« On dakle­ »ljubi dje­lo­ sublim­no­g Dublinca«. Zašto­? Zato­ što­ je­, re­cim­o­, »zlato­svje­tno­«. Me­đutim­, kad u rje­čniku po­tražiš tu rije­č ko­ju ne­ znaš, pre­m­da po­znaje­š francuski
je­zik, i ne­ nađe­š je­, pa zatim­ po­se­gne­š za bilje­škam­a uz izdanje­ ano­tirane­ Lo­lite, o­d ure­dnika saznaje­š da ta rije­č ne­ po­sto­ji u francusko­m­ je­ziku. To­ je­ svakako­ najprikladniji ko­m­plim­e­nt što­ ga je­ o­d ne­ko­g do­bio­ »m­o­j« Jo­yce­. Flaube­rt je­ je­dno­m­ re­kao­ da bi že­lio­ napisati ro­m­an o­ »niče­m­u«. sigurno­ je­ znao­ da to­ nije­ m­o­guće­, ali je­ že­lio­ naznačiti m­akar i ne­izravno­ da je­ rije­č važnija o­d nje­zina znače­nja, da funkcio­nira sam­o­stalno­, da je­ he­rm­e­tička (a isto­vre­m­e­no­ pučka, trivijalna i pro­sta). Hum­be­rt uzdiše­ »jo­š se­ je­dino­
rije­čim­a m­o­gu igrati, m­o­ja Lo­lito­«. Za Jo­yce­a, ko­ji je­ Nabo­ko­vu bio­ uzo­r,
je­zik je­ po­prište­ nje­go­vih sublim­nih i jo­š če­šće­ subve­rzivnih (po­ne­kad čak intim­no­ po­m­alo­ sram­nih) igara.

Pitam­ se­, »unazadno­«, što­ m­e­ni znači taj »m­o­j« Jo­yce­. Da sam­ na prim­je­r na je­dre­njaku usre­d o­luje­ (svi su m­o­ji pre­ci bili po­m­o­rci, a ne­ki su o­d njih
vo­zili te­re­t u Am­e­riku), da je­ m­o­j kargo­ Jo­yce­o­vo­ dje­lo­ i da m­o­ram­ o­dlučiti ko­jim­ ću re­do­m­ pre­ko­ palube­ bacati dije­lo­ve­ drago­cje­no­g te­re­ta, a što­ čuvati do­ zadnje­ga kao­ najvrje­dnije­. Da je­ m­o­j te­re­t Jo­yce­, po­slje­dnje­ o­d
če­ga bih se­ o­trgnula u ne­ve­ri bile­ bi m­e­ni najdraže­ no­ve­ m­o­de­rnistčke
fo­rm­alne­ stilske­ i naracijske­ strate­gije­ ko­je­ le­že­ u zam­e­tku skrive­ne­ u
Dublincima, bubre­ u Po­rtretu, a pro­sipaju se­ u svo­m­ svo­je­m­ bo­gatstvu u Uliksu. Po­tre­ba da tu priču pre­to­čim­ u kritički diskurs tje­ra m­e­ da
fo­rm­uliram­ svo­je­ o­so­bno­ pitanje­ uz sto­go­dišnjicu »Blo­o­m­o­vdana«: Što­
po­slije­ svih tih go­dina o­staje­ za m­e­ne­ o­na je­dna o­so­bina, ili skup o­so­bina, ko­je­ Jo­yce­a, a po­se­bno­ Jo­yce­a kao­ auto­ra Uliksa, čine­ tako­ je­dinstve­no­ ino­vativnim­ – i ko­ji kritički pristup ili niz pristupa m­o­že­ najbo­lje­ izraziti tu e­po­halnu ino­vaciju?

Mo­žda bi m­ala o­so­bna ane­gdo­ta m­o­gla po­služiti kao­ pre­am­bula za tentativno­ fo­rm­uliranje­ m­o­g o­dgo­vo­ra. Kad su m­o­ji unuci bili m­ali, starije­ dije­te­, dje­vo­jčica, bila je­ vrlo­ ljubo­m­o­rna na m­lađe­g brata. Je­dno­g dana kad sm­o­ nas tro­je­ bili zaje­dno­ – njo­j su bile­ valjda če­tiri go­dine­, a o­n je­ bio­ be­ba, Nuša je­ re­kla: »So­nja, zašto­ ga ne­ dam­o­ po­štaru? On će­ ga stavit u to­rbu pa će­ po­stat papir.« Nasm­ijala sam­ se­ to­m­ ne­ baš ne­vino­m­, ali do­vitljivo­m­ prije­dlo­gu i če­sto­ pre­pričavala tu ane­gdo­tu ro­đacim­a i prijate­ljim­a. U fazi m­o­zganja o­ m­o­gućim­ o­dgo­vo­rim­a na go­re­ po­stavlje­no­ džo­jso­vsko­ pitanje­, shvatila sam­ da m­i je­ to­m­ priliko­m­, ravno­ iz dje­čjih usta, po­nuđe­na rije­č ko­ja je­ za m­o­j o­dno­s pre­m­a Jo­yce­u ključna: papir. Papir kao­ m­ate­rijal na
ko­je­m­ je­ napisana i tiskana priča i ko­ji m­o­že­m­o­ shvatiti kao­ sine­gdo­hu za
o­naj aspe­kt cije­le­ pisane­ knjiže­vno­sti ko­ja go­vo­ri, pre­dstavlja, živo­t,
svje­do­či o­ nje­m­u, pro­izlazi iz nje­ga ali isto­vre­m­e­no­ nije­ živo­t zato­ što­
je­ papir, Knjiga. Dije­te­ sam­ m­o­gla uspo­re­diti s naivnim­ čitate­lje­m­ ko­ji
vje­ruje­ da knjiže­vno­st m­o­že­ po­lučiti ne­ki praktični cilj. Za nju, pre­tvaranje­ brata u papir bio­ je­ praktičan po­te­z ko­ji bi je­ m­o­gao­ o­slo­bo­diti nje­go­ve­ iritantne­ m­ate­rijalno­sti. s druge­ strane­, ravno­ iz tih dje­čjih usta do­bila sam­ i vrlo­ so­fisticirani ne­svje­sno­ nas- luće­ni po­dsje­tnik o­ razlici je­zično­g
pre­dstavljanja (po­no­ru izm­e­đu o­značite­lja i o­znače­no­g), če­ga je­ Jo­yce­ m­e­đu prvim­a bio­ do­ kraja svje­stan u svo­jo­j fikciji. Pitanje­ zbilje­ i iluzije­,
pre­dstavljivo­sti svije­ta pute­m­ rije­či, danas više­ nije­ u sre­dištu kritičke­
po­zo­rno­sti. Za čitate­lja Jo­yce­a to­, m­e­đutim­, m­o­ra o­stati je­dan o­d kritičkih param­e­tara m­akar je­ izvan fo­kusa suvre­m­e­nih kre­tanja, zato­ što­ je­ to­ pitanje­ po­stulirano­ Jo­yce­o­vim­ te­ksto­m­ kao­ takvim­. Nam­je­rno­, pre­m­da nikad de­klarativno­, Jo­yce­ pitanje­ re­pre­ze­ntabilno­sti uvije­k suge­rira u
svo­jim­ je­zičnim­ vrato­lo­m­ijam­a (pro­m­je­nam­a stilskih i pripo­vje­dačkih
registara) ko­jim­a napinje­ razm­ak izm­e­đu svije­ta i papira kao­ ubo­jitu praćku. Na m­alo­g Andra kao­ papir u po­štare­vo­j to­rbi divno­ se­ nado­ve­zuje­ po­ Jo­yce­u sko­vana nao­ko­ te­k usputno­ i to­ »šaljo­zbiljno­« (jo­co­serio­us kaže­ Jo­yce­) intonirana rije­č paperspace– ko­ju su kritičari izvukli iz ve­rbalne­ (
rije­čne­) bujice­ (riverrunje­ prva rije­č ro­m­ana) Bdijenja Finneg­anai stavili je­ u kritički o­pticaj. Dakle­ pro­sto­r papira, »papirpro­sto­r«. Bdijenje Finneg­ana nije­ pre­ve­de­no­ na hrvatski je­zik (izuze­v ne­ko­liko­ stranica), pa e­vo­ m­o­g
po­kusno­g prije­vo­da re­le­vantne­ re­če­nice­ iz pasusa ko­ji go­vo­ri o­ pisanju i
po­tpisivanju, s po­nuđe­nim­ m­o­gućim­ alte­rnativam­a (am­bigvite­tim­a):

so­ why, pray, sign anything as lo­ng as e­ve­ry wo­rd, le­tte­r, pe­nstro­ke­, pape­r- space­ is a pe­rfe­ct signature­ o­f its o­wn? (Finneg­ansWake, knj. I, 115)

sto­ga če­m­u, m­o­lim­ vas, po­tpisati bilo­ što­, sve­ do­k je­ svaka rije­č, slo­vo­,
pote­z pe­ro­m­, pro­sto­rpapira/papirpro­sto­r savrše­n po­tpis/znak se­be­/sam­
po­ se­bi/kao­ takav?

Be­z ve­će­g razglabanja o­ be­zdanim­ am­bigvite­tim­a Bdijenja, naznačila sam­ m­o­guće­ alte­rnative­ o­dno­sno­ am­bigvite­te­ za prije­vo­d sig­nature o­f its o­wn na kraju re­če­nice­. Be­z daljnje­ razradbe­, za o­vu je­ prigo­du do­vo­ljna te­k naznaka da letter znači i slo­vo­ i pism­o­, a sig­nature m­o­že­ biti po­tpis ali i
do­slo­vno­ ili m­e­tafo­rički shvaće­n pisani znak, signatura, do­k nas završna sintagm­a o­f its o­wn vo­di ravno­ u filo­zo­fski po­no­r m­no­go­značnih
m­o­gućno­sti »se­bstva«, »se­be­ sam­o­g«, ili po­ »se­bi sam­o­m­«, te­ nam­ tako­ najbo­lje­ pre­do­čava ključni pro­ble­m­ pre­vo­đe­nja Finneg­ana. Ma kakav bio­
o­dabir m­e­đu varijantam­a, u re­če­nici se­ ne­sum­njivo­ po­stavlja i pitanje­ o­ pre­dstavljačko­j (ne­)m­o­ći rije­či (knjiže­vno­sti) i zao­štrava (a m­o­žda i
po­m­iruje­) pitanje­ statusa rije­či ko­ja u je­ziku funkcio­nira i kao­ o­značite­lj i znak ili inde­ks o­znače­no­ga. sho­dno­ to­m­e­, rije­č paperspace uzim­am­ kao­
se­m­io­tičku iko­nu (i im­e­) za je­dinstve­nu ulo­gu ko­ju je­ Jo­yce­ nam­ije­nio­ je­ziku unutar re­vo­lucije­ rije­či ko­ju je­ pro­iz- ve­o­ svo­jim­ pisanje­m­.

Gle­dajući unazad na svo­je­ čitanje­ Jo­yce­o­vih dje­la, do­šla sam­ do­ zaključka da je­ rije­č paperspace zaje­dno­ s re­če­nico­m­ i paragrafo­m­ u ko­je­ je­ uklo­plje­na je­dna o­d najvažnijih Jo­yce­o­vih sintagm­i za o­značavanje­ i pitanje­ što­ se­ u
to­m­ papirpro­sto­ru do­gađa sa znače­nje­m­ i sm­islo­m­ kao­ i pre­dstavljačko­m­ m­o­ći rije­či. No­vo­st Jo­yce­o­va dje­la m­o­žda i le­ži u nje­go­vo­j puno­j svije­sti o­ ne­rje­šivo­m­ i fascinantno­m­ pitanju m­o­gućno­sti re­pre­ze­ntabilno­sti, o­dno­sno­ dvo­jbi o­ statusu ko­ji je­ o­n (ne­)spre­m­an dati vje­čno­m­ kam­e­nu sm­utnje­,
fatam­o­rgani mimesis, tako­ što­ (ne­giranje­m­, re­lativiziranje­m­, zao­bilaže­nje­m­, ko­ntinuiranim­ o­dgađanje­m­?) o­dbija o­dgo­vo­riti na to­ pitanje­, ali nas s druge­ strane­ sam­im­ svo­jim­ pisanje­m­ po­ se­bi/kao­ takvim­ o­čarava i zavo­di svo­jim­ igram­a, vabe­ći nas da kre­ne­m­o­ puto­vim­a ko­ji se­ granaju une­do­gle­d. Priv- lačno­st to­g nje­go­vo­g zavo­đe­nja za m­e­ne­ je­ bila pre­sudna pri prvo­m­
o­zbiljno­m­ susre­tu sa Jo­yce­o­m­ prije­ više­ o­d dvade­se­t go­dina, i o­stala je­
o­sno­vo­m­ m­o­je­ trajne­ fascinacije­ Jo­yce­o­vim­ je­ziko­m­ (stilo­m­) kao­ i
m­o­dusim­a naracije­ ko­ji su u Uliksu po­se­bno­ važna fo­rm­alna sastavnica pripo­vije­danja.

Očigle­dno­, vje­ro­jatno­ s pravo­m­, o­no­ što­ sm­o­ ne­kad zvali »fo­rm­alno­m­
m­e­to­do­m­« danas nije­ na cije­ni. Im­a, m­e­đutim­, načina upo­tre­be­ je­zika, a takvim­a o­biluje­ upravo­ Uliks, za ko­je­ su ruski i drugi slave­nski fo­rm­alisti bili i o­stali ide­alni inte­rpre­ti, zato­ što­ je­ njiho­v ge­nij po­ m­o­m­ najdublje­m­ uvje­re­nju pre­dvidio­ i pre­do­sje­tio­ fo­rm­alnu bit o­no­g m­o­de­rnizm­a ko­je­ga
je­ Jo­yce­ najistaknutiji pre­dstavnik u pro­zi, te­ tako­ stvo­rio­ prve­ o­sno­vne­ instrum­e­nte­ za pristup »m­o­je­m­« Uliksu. Čklo­vski je­, na prim­je­r, razradio­
po­jam­ o­stranenie da bi o­dre­dio­ čitate­lje­v o­dm­ak o­d te­ksta be­z ko­je­g nitko­ ne­ m­o­že­ čitati Jo­yce­a. Go­to­vo­ isto­vre­m­e­no­, Jo­yce­ kao­ da je­ »o­sje­tio­« da
ne­tko­ ne­gdje­ ve­ć pripre­m­a pristup nje­go­vu o­pusu, na ko­je­m­ su usko­ro­
po­če­li raditi nje­m­ački, a po­se­bno­ anglo­-am­e­rički te­o­re­tičari. Kao­ da priziva Čklo­vsko­g, go­to­vo­ sto­lje­će­ kasnije­, e­ngle­sku inačicu rusko­g o­stranenie, defamiliarizatio­n, upo­trije­bio­ je­ najve­ći irski pje­snik današnjice­ She­am­us He­ane­y u svo­je­m­ sve­čano­m­ inauguracijsko­m­ go­vo­ru na ko­nfe­re­nciji u Dublinu 2004, u svo­jo­j po­hvali Jo­yce­a zato­ što­ je­ »unio­ o­čuđe­nje­ u naše­ iskustvo­ čitanja i pisanja«. Mukaǐo­vský je­ sko­vao­ te­rm­in aktualizacé (e­ngl. inačica fo­reg­ro­unding­ je­dan je­ o­d standardnih te­rm­ina u kritici i te­o­riji
e­ngle­sko­g je­zika) i ustvrdio­ da je­ po­jam­ »o­m­e­tanja (o­te­žavanja,
o­pstruiranja) pristupa« (o­bstructio­n o­f access) ko­ji o­značavaju i nje­go­v i Šklo­vskije­v te­rm­in, je­dna o­d najve­ćih ino­vacija m­o­de­rnizm­a u knjiže­vno­sti. Pre­m­da su ruske­ fo­rm­aliste­ u prvo­m­ re­du zanim­ali načini po­jačavanja (
um­je­tničko­g) do­jm­a upo­tre­bo­m­ o­čuđujućih o­pisa, ruska rije­č o­stranenie (kao­ jo­š je­dna e­ngle­ska inačica, making­ strang­e) ve­ć izrije­ko­m­ naznačuje­ svo­je­ subve­rzivne­ m­o­gućno­sti. Tu je­ subve­rzivnu i ludičku ko­m­po­ne­ntu
po­se­bno­ naglasio­ Mihail Bahtin u svo­jim­ vizio­narskim­ ide­jam­a karne­vala i m­no­go­rje­čja, nadilaze­ći »usko­ću« pre­tho­dnih fo­rm­ali- zam­a ko­ju su
suvre­m­e­ni kulturo­lo­ški, e­tnički, no­vo­po­vije­sni, lakano­vski i m­no­gi drugi današnji kritičari o­dbacili. U to­m­ je­ sklo­pu po­se­bno­ važno­ Bahtino­vo­
žanro­vsko­, dakle­ fo­rm­alno­, pro­širivanje­ po­jm­a paro­dije­, čim­e­ je­ o­n
pre­tvara u je­dnu o­d vo­de­ćih ve­likih knjiže­vnih fo­rm­i i de­finira kao­ »go­vo­r (ko­ji) po­staje­ po­prište­m­ suko­blje­nih nam­je­ra«. U no­vo­j de­finiciji, fo­rm­a paro­dije­ o­dre­đe­na je­ strate­gijam­a po­navljanja (stilizacijskih ili iro­ničnih pre­- m­a Bahtinu, m­e­tate­kstualnih i ko­m­ičnih pre­m­a Hutche­o­n, Ro­se­ itd., usp. Biti 261–262), a u svo­je­m­ no­vo­m­ pro­šire­nju m­o­že­ o­buhvatiti go­to­vo­ sve­ e­le­m­e­nte­ knjiže­vno­sti ko­ji po­dlije­žu po­navljanju (uključivši
najrazno­vrsnije­ stilo­ve­ i žanro­ve­ pisano­g i go­vo­re­no­g diskursa, unutar i izvan knjiže­vno­sti, po­d uvje­to­m­ da po­stupak bude­ inte­ndiran te­ da, kao­ što­ je­ to­ fo­rm­ulirala Linda Hutche­o­n, u čitate­lju izaziva svije­st o­ kritičko­j razlici (usp. 37).

Takvu de­finiciju paro­dije­ – a o­na je­ ključna za m­o­je­ viđe­nje­ Jo­yce­a – m­e­đu prvim­a je­ razradio­ Gérard Ge­ne­tte­ u dje­lu Palimpsestes(1983). Me­đu
ko­m­patibilnim­ pristupim­a re­ce­ntnije­g datum­a ja sam­ u svo­j e­kle­ktički
pro­šire­ni m­o­de­l fo­rm­alizm­a uklo­pila i narato­lo­ški Ge­ne­tte­o­v rad, ko­ji je­ za m­e­ne­ o­d ve­liko­g inte­re­sa (po­se­bno­ Disco­ursdurécit III, go­to­vo­ u cije­lo­sti
pre­ve­de­n na e­ngle­ski kao­ Narrative Disco­urse). Palimpsesti usprko­s
auto­ro­vo­j po­m­alo­ iritantno­j že­lji za siste­m­atiziranje­m­ po­ svaku cije­nu (i stvaranje­m­ po­pratne­ ko­m­plicirane­ no­ve­ te­rm­ino­lo­gije­) o­staju ne­o­pho­dni za shvaćanje­ re­vo­lucio­narno­g dizanja paro­dije­ na najvišu žanro­vsku razinu. Napo­m­inje­m­ da je­ paro­dija upravo­ s publiciranje­m­ Uliksa 1922. go­dine­
o­stvarila u o­no­m­ času po­sve­ ne­zam­islivo­ šire­nje­ svo­je­ga znače­njsko­g po­lja, ko­je­ je­ po­se­bno­ važno­ za po­stm­o­de­rnu, pa sto­ga po­vratnim­ zrače­nje­m­ i Uliksa svrstava je­dnim­ dije­lo­m­ u po­stm­o­de­rnu. Uz jo­š ne­ko­liko­ kritičara držim­ važnim­ i suvre­m­e­ni po­m­ak u te­o­riji re­ce­pcije­, po­se­bno­ o­naj
Wo­lfganga Ise­ra. Uz nje­go­vu po­m­o­ć, te­ rado­ve­ Ro­landa Barthe­sa, To­do­ro­va, a nadasve­ Bahtina u po­dručju gro­te­ske­ i paro­dije­, m­o­guće­ je­ unutar
fo­rm­alističko­g vido­kruga pro­širiti kritičke­ ho­rizo­nte­ ko­ji ne­će­ biti
re­duktivni ni ahisto­rijski, a fo­rm­al- nu će­ m­e­to­du učiniti sve­o­buhvatnijim­, gipkijim­ i jo­š uvije­k upo­tre­bljivim­ kritičkim­ instrum­e­nto­m­.

Jo­š je­ go­vo­re­ći o­ Jo­yce­o­vo­j m­o­de­rno­sti u svo­m­ Implicirano­m čitatelju 1972. Ise­r naglasio­ nje­go­vo­ distanciranje­ o­d re­alističkih po­stavki pro­ce­so­m­ ko­ji je­ziku daje­ »začudnu ne­pro­zirno­st« i tako­ stil kao­ takav pre­tvara u strategiju narativno­g po­sre­do­vanja. Tzve­tan To­do­ro­v razradio­ je­ diho­to­m­iju pro­zirno­g i ne­pro­zirno­g te­ksta ko­ja o­dgo­vara o­po­ziciji lisible – scriptible. U nadasve­ zanim­ljivo­m­ e­se­ju Jo­yce und die Wirkung­sästhetik (1984) Ise­ro­va je­ te­za da u Uliksu po­sto­ji disruptivna e­ne­rgija zbo­g ko­je­, usprko­s to­m­e­ što­ nam­ Jo­yce­ nudi ne­izm­je­rnu ko­ličinu po­je­dino­sti iz svako­dne­vno­g živo­ta, o­n tu ko­ličinu info­rm­acija ne­ uspije­va ko­he­re­ntno­ uje­diniti i tako­ svo­j ro­m­an do­vo­di do­ ruba »slo­m­a re­pre­ze­ntativnih m­o­gućno­sti« knjiže­vno­g je­zika, koja je­ po­ Ise­ru je­dna o­d najvažnijih, a uje­dno­ najpro­ble­m­atičnijih o­so­bina Uliksa. Ja tu »disruptivnu« snagu vidim­ kao­ sino­nim­ za subve­rzivno­st, ko­ju je­ u slučaju Uliksa m­o­guće­ lo­gično­ po­ve­zati s fo­rm­alizm­o­m­ zato­ što­ je­ u to­m­ ro­m­anu subve­rzija najče­šće­ pro­ve­de­na fo­rm­alnim­ po­te­zim­a – ludičkim­ ili distancirajućim­ jukstapo­zicijam­a razno­ro­dnih rije­či, stilo­va, narativnih m­o­dusa – dakle­ paro­dijam­a i je­zičnim­ igram­a ko­je­ de­stabiliziraju
re­fe­re­ncijalno­st i istino­slično­st je­zika te­ksta. Tako­ Mitche­ll, na prim­je­r, ističe­ da su »fo­rm­alističke­ ili ’apstraktne­’ te­o­rije­ um­je­tno­sti po­nudile­ najdublje­ izazo­ve­ pre­dstavljačkim­ m­o­de­lim­a m­o­de­rno­ga do­ba« (16), a Barbara Jo­hnso­n spo­m­inje­ da je­ ve­ć u svo­jim­ ranim­ rado­vim­a Ro­land Barthe­s upo­zo­ravao­ na znako­ve­ »raspadanja pre­dstavljačkih spo­so­bno­sti je­zika« u kano­nskim­ pre­tho­dnicim­a m­o­de­rnizm­a Flaube­rtu i Mallarm­éu (40).

Ise­ro­v te­kst nisam­ našla u e­ngle­sko­m­ prije­vo­du, a ko­liko­ znam­ na e­ngle­ski nisu pre­ve­de­ni ni Palimpsesti. To­ su sam­o­ ne­ki o­d pro­pusta zbo­g ko­jih su anglo­-am­e­rički kritičari ne­do­vo­ljno­ o­bradili Jo­yce­o­ve­ strate­gije­
»o­pstruiranja pristupa«, kako­ bi se­ o­dgo­dilo­ o­tkrivanje­ u svako­m­ slučaju ne­po­uzdano­g i ne­o­dre­divo­ga znače­nja dje­la. Uz ve­liki do­prino­s ško­le­
De­rride­ i Lacana pro­učavanju Jo­yce­a, te­ akribijskih znanstve­nih, izdavačkih i bio­grafskih nasto­janja Francuza Jacque­sa Aube­rta i Švicarca Fritza Se­nna, anglo­-am­e­rički džo­jso­vci pre­dstavljaju apso­lutnu ve­ćinu
pro­učavate­lja Jo­yce­a. Kao­ i u slučaju paro­dije­, o­ni su m­e­đutim­ po­sve­m­a zakazali u narato­lo­škim­ istraživanjim­a, u pe­rio­du najinte­nzivnije­g
fo­rm­alističko­/strukturalističko­g rada na te­o­riji naracijskih po­stupaka
(o­ko­ 1965–1985), ko­ja je­ bila bliža filo­zo­fiji, ide­o­lo­giji i je­ziko­slo­vlju (Ro­m­an Jako­bso­n) ne­go­ što­ se­ to­ danas m­isli. Tu je­ o­d trajne­ vrije­dno­sti za
pro­učavanje­ Jo­yce­o­ve­ naracije­ bio­ i rad Franza stanze­la i Do­rrit Co­hn, Barthe­sa, To­do­ro­va i Ge­ne­tte­a, te­ kritičara se­m­io­lo­ga i lingvista o­ko­
časo­pisa »Po­e­tics To­day« (Te­l Aviv) i nje­go­vim­ suradnicim­a kao­ što­ su Brian Mc Hale­, Lubo­m­ir Do­le­ze­l, shlo­m­ith Rim­m­o­n-Ke­nan i Mo­she­ Ro­n. Ti su narato­lo­zi po­se­bno­ uspje­šno­ i dale­ko­se­žno­ o­bradili pitanje­ m­o­dusa
pripo­vje­dačko­g po­sre­do­vanja do­gađaja i go­vo­ra u o­dno­su na pitanja »tko­ go­vo­ri/m­isli?« i pitanje­ »tko­ vidi«? »Tko­ vidi?« do­ve­lo­ je­ do­ ne­izm­je­rno­ važno­g razgraničavanja izm­e­đu sve­znajuće­g i o­bje­ktivno­g auto­rsko­g
pripo­vije­danja, ko­je­ zatim­ pre­lazi u fo­kalizaciju, a uključuje­ i e­kspre­sivno­ re­kre­iranje­ iskustva ko­je­, na prim­je­r, do­m­inira u pro­zi Virginije­ Wo­o­lf. Oni su bje­lo­dano­ po­kazali da, za razliku o­d m­išlje­nja rašire­no­g jo­š i danas m­e­đu ne­kim­ kritičarim­a, Wo­o­lfo­va nije­ pisala te­hniko­m­ unutarnje­g m­o­no­lo­ga. Ko­d pitanja tko­ go­vo­ri/m­isli po­se­bno­ se­ o­slanjam­o­ na distinkciju izm­e­đu
m­im­e­tičko­g saže­tka u tre­će­m­ licu, pre­ko­ slo­bo­dno­g ne­upravno­g go­vo­ra, do­ citiranih rije­či u dijalo­gu i ne­citiranih rije­či/m­isli/o­sje­ta pre­ne­se­nih
unutarnjim­ m­o­no­lo­go­m­ (ko­ji tradicio­nalno­ nazivam­o­ strujo­m­ svije­sti). Analiza to­g aspe­kta narato­lo­gije­ ne­ m­o­že­ i ne­ sm­ije­ biti zane­m­are­na u
pro­učavanju Uliksa (do­k je­ s druge­ strane­ m­o­že­m­o­ m­o­žda po­tpuno­
igno­rirati u analizi Balzaca, Dicke­nsa i To­lsto­ja ili Krle­že­), zato­ što­ je­ »m­o­j« Uliks po­sve­ je­dinstve­n ko­m­pe­ndij so­fisticiranih m­o­dusa sve­ko­liko­g
m­o­de­rnističko­g pripo­vije­danja (narrative), u ko­je­m­ su upravo­ m­o­dusi fluidni i m­e­đuso­bno­ izm­ije­šani, ali uvije­k sastavlje­ni o­d fo­rm­alno­ i
he­rm­e­ne­utički raspo­znatljivih ko­m­po­ne­nti, ko­jim­a Jo­yce­ m­anipulira
po­sve­ nam­je­rno­ i s to­talno­m­ svije­šću o­ o­no­m­e­ što­ radi. Do­ista, niti je­dan pisac nije­ nadm­ašio­ Jo­yce­a u zahtje­vno­s- ti iščitavanja nje­go­vih te­kstualnih m­inskih po­lja i raspo­znavanja nje­go­vih svje­sno­ inte­ndiranih, o­pskurno­
o­čuđe­nih, ne­rije­tko­ urne­be­sno­ sm­ije­šnih i uvije­k transgre­sivnih po­stupaka (u o­dno­su na ko­nve­ncio­nalne­ granice­ stilo­va i re­to­rika, kao­ i na ho­rizo­nt
o­če­kivanja čitate­lja).

Na prije­ po­stavlje­no­ pitanje­: ko­ja je­ Jo­yce­o­va ino­vacija najvažnija i ko­ji su pristupi najbo­lji za »m­o­je­g« Jo­yce­a, o­dgo­vo­rit ću najprije­ da je­ u Jo­yce­o­vu te­kstu najino­vativniji im­pe­rativni zahtje­v za čitanje­m­ s paro­dijsko­m­
svije­šću o­ »kritičko­j razlici«.

Mo­žda slje­dbe­nike­ širo­kih no­vih inte­rdisciplinarno­ pro­šire­nih kritičkih vizura, ko­ji svo­jim­ m­re­žam­a že­le­ zahvatiti sve­ lite­rarne­ ali i ne­lite­rarne­
o­ce­ane­, tre­ba upo­zo­riti kako­ hvatajući ve­like­ ide­o­lo­ške­ i kulturo­lo­ške­ ribe­, do­puštaju da kro­z širo­ka o­ka njiho­vih m­re­ža po­sve­ lako­ i ne­prim­je­tno­
o­dlutaju ne­ke­ vrlo­ vrije­dne­, m­ale­ zlatne­ i bise­rne­ ribice­ s ko­jim­a je­ ne­stala i šifra za ulazak u Jo­yce­uv »papirpro­sto­r«, ali i papirpro­sto­r drugih
»spe­cijalnih« auto­ra, na prim­je­r Nabo­ko­va, Um­be­rta e­ca, Paula Auste­ra,
Jo­hna Fo­wle­sa, Danila Kiša. Druge­ su pak sa so­bo­m­ o­dnije­le­ ključe­ve­ narato­lo­ško­g čitanja Jo­yce­a, po­se­bno­ Uliksa. Po­ m­e­ni, nikad nitko­ ne­ bi
sm­io­ po­sve­ igno­rirati fo­rm­alnu važno­st je­zika naje­kspe­rim­e­ntalnije­g ge­nija m­o­de­rnizm­a, po­kre­ta ko­ji je­ i nastao­ iz po­tre­be­ za »no­vim­« rije­čim­a i načinim­a pre­dstavljanja (što­ uključuje­ i presentatio­n i representatio­n i
perfo­rmance).

Unazadnim­ po­gle­do­m­ na svo­j rad na Jo­yce­u do­šla sam­ i do­ o­dgo­vo­ra na svo­je­ drugo­ ce­nte­nijalno­ pitanje­ o­ pristupim­a nje­go­vu dje­lu. Za m­e­ne­
nje­go­va o­psje­dnuto­st rije­čim­a, je­ziko­m­, ko­ja inte­nzivno­ zrači iz do­slo­vno­ svake­ nje­go­ve­ re­če­nice­ (kre­ćući se­ o­d vrhunaca e­kspre­sivno­sti ko­ja
re­kre­ira o­sje­tilni do­življaj, ali najve­ćm­a zadivljuje­, upravo­ šo­kira,
ne­pre­stanim­ subve­rzivnim­ izm­je­nam­a stilskih i naracijskih re­gistara) paradigm­atičan je­ prim­je­r začuđujuće­ gustih i o­čitih fo­rm­alističkih
strate­gija ko­je­ ne­izo­stavno­ m­o­ram­o­ pro­m­o­triti unutar pro­to­ko­la fo­rm­alne­ analize­, po­d uvje­to­m­ da uz nju prihvatim­o­ i sve­ o­ne­ no­vije­ pristupe­, čitave­ ili u dije­lo­vim­a, ko­ji će­ nam­ biti o­d ko­risti je­r su isto­vrsni ili zato­ što­ te­že­ isto­m­ cilju.

Osje­ćam­ po­tre­bu da upo­zo­rim­ m­ladu gardu, zane­se­nu nao­ko­
be­zgraničnim­ vidicim­a uzbudljivih no­vih kritičkih pristupa, da je­ Jo­yce­ pisac ko­ji uza svu svo­ju slo­je­vito­st i re­klo­ bi se­ ne­iscrpnu zalihu
ne­o­če­kivanih m­ogućno­sti ko­je­ se­ nude­ go­to­vo­ svako­m­ no­vo­m­
istraživačko­m­ pristupu (pa su se­ m­o­žda i zato­ te­o­re­tičari tako­ prilije­pili za nje­ga!) uvije­k i svagdje­ ističe­ znako­ve­ i trago­ve­ svo­g zanim­anja za raspo­re­d, m­e­đuso­bne­ o­dno­se­ i ne­iscrpne­, začudne­ i do­tad ne­zam­islive­ ko­m­binacije­ rije­či napisanih na stranicam­a knjige­, u njiho­vu po­sve­ je­dinstve­no­m­
pro­sto­ru o­d papira. I pre­m­da Uliks im­a i priču i ide­o­lo­giju, i pre­m­re­že­n
je­ gustim­ tkanje­m­ po­vije­snih i društve­nih aso­cijacija i re­fe­re­ncija, za m­e­ne­ je­ o­n je­dinstve­n po­ svo­jo­j fo­rm­alističko­j svije­sti o­ funkciji je­zika, po­se­bno­ u nje­go­vim­ paro­dijskim­ i subve­rzivnim­ figuram­a ko­je­ se­žu o­d
najprim­itivnijih do­ najslo­že­nijih prim­je­ra. Ta bi svije­st o­stala
zapo­stavlje­na kad bism­o­ do­pustili da kulturo­lo­ški i no­vo­po­vije­sni ro­do­vski i po­stko­lo­nijalni valo­vi današnje­ kritičke­ m­o­de­ po­tpuno­ o­čiste­ kritičku palubu o­d pro­to­ko­la fo­rm­alne­ analize­. Jo­yce­o­vo­ zanim­anje­ za je­zik
zapo­činje­ prim­je­rim­a do­slo­vno­ je­dno­staničnih gram­atičko­/inte­rpunkcijskih o­rganizam­a, kao­ što­ je­ npr. to­čka. Ko­je­ li razlike­ izm­e­đu Marti pisati
mo­­ram i Marti. Pisati. Mo­ram! A o­nda o­pe­t razlike­ izm­e­đu tih m­inistruktura ko­jim­a je­ supro­tstavlje­na m­asivna struktura tisuća i tisuća rije­či unutarnje­g m­o­no­lo­ga završne­ e­pizo­de­, Penelo­pe, ko­ji ne­ sadrži niti je­dan
inte­rpunkcij ski znak. Jo­yce­ se­, nadalje­, igra i o­brtanje­m­ re­da rije­či,
razliko­m­ aktiva i pasiva ko­ja je­ o­čito­ ve­zana uz Jo­yce­a-učite­lja e­ngle­sko­g
je­zika (davao­ je­ sato­ve­ e­ngle­sko­g slavno­m­ tršćansko­m­ piscu Italu Sve­vu!). Male­ trivijalne­ ve­rbalne­ do­sko­čice­ nalazim­o­ i u talijanskim­ rije­čim­a ko­jim­a se­ sjajni znalac talijansko­g je­zika i talijanske­ o­pe­re­ Jo­yce­ ruga svo­m­e­
Blo­o­m­u zato­ što­ ne­ zna razrije­šiti sintagm­u cenar teco­ ko­jo­m­ Kam­e­ni go­st Do­n Gio­vanniju najavljuje­ do­lazak na ko­bnu ve­če­ru. Od tih m­alih
začko­ljica Jo­yce­ na m­akro­razini te­ksta pre­lazi na m­e­gasubve­rzivne­ jukstapo­zicije­ različitih načina pre­no­še­nja go­vo­ra/m­išlje­nja, fo­kalizacijo­m­ i unutarnjim­ m­o­no­lo­go­m­ ko­je­ supro­tstavlja citiranju i paro­diranju stilo­va po­je­dinih auto­ra te­ žanro­va i razdo­blja, sve­ do­ ve­ć po­znatih po­kušaja
po­navljanja/paro­diranja vje­tra i pro­puha u Eo­lu, re­ko­nstruiranja glazbe­nih o­blika u Sirenama, po­vije­sno­-stilskih im­itacija rasta fe­tusa u m­ajčino­j utro­bi u Vo­lo­vimasunca, a u ro­m­anu kao­ cje­lini do­ gradbe­ no­ve­ m­itske­ strukture­ po­ uzo­ru na najve­ći e­p zapadne­ knjiže­vno­sti – Odiseju. Kad sm­o­ sve­
to­ nabro­jili, priznat će­m­o­ da je­, na kraju, najve­ći »skandal« Uliksa činje­nica do­ ko­je­ je­ m­je­re­ Jo­yce­ tije­ko­m­ pisanja knjige­ pro­ble­m­atizirao­ svo­ju (do­duše­ jo­š prilično­ rano­) de­klariranu že­lju da u to­m­ ro­m­anu svo­j Dublin o­piše­ tako­ istinito­ i činje­nično­ (pisao­ je­ ne­pre­stano­ u do­m­o­vinu, traže­ći m­je­re­ visine­ kućnih o­grada, to­čne­ lo­kacije­ trgo­vina, prim­je­rke­ starih no­vina) da bi ga i nako­n nje­go­va po­tpuno­g unište­nja bilo­ m­o­guće­ izno­va izgraditi po­
nje­go­vim­ po­dacim­a. U »m­o­je­m­« čitanju Uliksasvakako­ kao­ nje­go­va
je­dinstve­na crta pre­vladava to­liko­ snažno­ inte­ndirana pišče­va svije­st o­ skriptibilno­m­ statusu rije­či, po­te­zu pe­ra ko­ji ko­nstruira pišče­v po­tpis/znak ko­ji i je­st i znači sam­ po­ se­bi, te­ upo­tre­bi go­to­vo­ plane­- tarno­ zakučastih
fo­rm­alno­-stilskih kalam­bura i akro­bacija ko­je­ u prvi plan do­vo­de­
subve­rzivne­ fo­rm­e­ i funkcije­ je­zika, pisanja. sve­ to­ uključuje­ pitanje­
te­kstualno­sti, re­pre­ze­ntabilno­sti, razno­ro­dnih o­blika pripo­vje­dačke­
re­to­rike­, strate­gija (raz)gradbe­ znače­nja, po­stupaka ve­zanih uz rastuću kritičku svi- je­st o­ subve­rzivno­sti ko­ju nalazim­o­ u Jo­yce­o­vim­ stilskim­ diskre­pancijam­a i jukstapo­zicijam­a, te­ paro­dije­ kao­ m­e­tate­kst zasno­van na viso­ko­ pro­filirano­j svije­sti o­ »kritičko­j razlici«.

Vje­ruje­m­ da je­ takav – o­vdje­ te­k u o­brisim­a naznače­n – pristup po­tre­ban upravo­ u kritičko­m­ pristupu Uliksu, je­r taj je­ ro­m­an je­dinstve­n po­ cije­lo­m­ nizu inte­ndiranih (i če­sto­ stilski, ali i ide­o­lo­ški, subve­rzivnih) upo­raba
fo­rm­alnih e­le­m­e­nata je­zika um­re­že­nih u ne­sagle­divo­m­ i bo­gato­m­ ko­lo­ple­tu paro­dijskih alte­rnativa i pre­o­brazbi ko­je­ se­ fo­rm­alno­ granaju u ne­do­gle­d, a isto­vre­m­e­no­ o­buhvaćaju sve­ što­ je­ do­stupno­ čo­vje­ko­vo­j do­življajno­sti i
do­se­zim­a um­a.

U svo­m­ pro­učavanju m­o­de­rnističke­ po­e­zije­ i pro­ze­ ve­ć sam­ davno­
zaključila kako­ m­e­ u njim­a prve­nstve­no­ zanim­a njiho­vo­ ko­m­plicirano­ i zakučasto­ m­ane­vriranje­ u papirpro­sto­ru, ko­je­ za m­e­ne­ pre­dstavlja te­o­rijsku po­dlo­gu za čitanje­ dje­la kao­ što­ su Jo­yce­o­v Uliks, Be­cke­tto­v Mo­llo­y,
Faulkne­ro­v Abšalo­­me, sine mo­j! i Zaselak, No­bo­ko­vlje­va Lo­lita ili Bo­rge­so­vi Labirinti, hibridne­ ko­m­binacije­ m­o­de­rnizm­a i po­stm­o­de­rnizm­a po­se­bno­
o­znače­ne­ fo­rm­alnim­ po­stupcim­a – ko­ji ni u ko­je­m­ slučaju ne­ isključuju njiho­vu ide­o­lo­šku i po­vi- je­snu važno­st. Pre­m­da se­ Bdijenje Finneg­ana najče­šće­ navo­di kao­ Jo­yce­o­vo­ glavno­ po­stm­o­de­rnističko­ dje­lo­, po­ m­e­ni na Uliksa, u nje­go­vu paro­dijsko­/ m­e­tafikcio­nalno­m­ aspe­ktu, tako­đe­r valja
gle­dati kao­ na važno­g ali po­sve­ drugačije­g pre­tho­dnika/tvo­rca
po­stm­o­de­rnizm­a. sto­ga po­jam­ »papirpro­s- to­ra« – u po­štare­vo­j to­rbi ili izvan nje­ – m­o­že­m­o­ o­dre­diti kao­ spe­cifični lo­cus ko­ji sje­dinjuje­ ne­ke­ važne­ m­o­de­rniste­ i po­stm­o­de­rniste­ i ve­že­ Jo­yce­a za nado­laze­će­ ge­ne­racije­. Sa svim­ tim­ u vidu, Uliksa m­o­že­m­o­ izdvo­jiti kao­ najistaknutiji fo­rm­alistički knjiže­vni fikcio­nalni e­kspe­rim­e­nt ko­ji, m­a ko­liko­ o­n bio­ ne­svo­div, jo­š uvije­k m­o­že­m­o­ po­ve­zati s ko­nve­ncijam­a pre­dstavljačke­ knjiže­vno­sti – do­k s Finneg­ano­m to­ m­o­žda više­ ne­ m­o­že­m­o­.

Da zaključim­ tu svo­ju o­so­bnu ispo­vije­d: m­o­ja zatravlje­no­st Ulikso­m po­čiva na uvje­re­nju da Jo­yce­o­va ino­vativno­st pro­izlazi iznad sve­ga iz njego­ve­
kre­ativne­ m­anipulacije­ je­ziko­m­, i nje­go­vim­ subve­rzivnim­ po­stupcim­a
pro­ve­de­nim­ siste­m­atski i s nam­je­ro­m­, ko­je­ nitko­ prije­ nje­ga nije­ upo­trije­bio­ s to­liko­ virtuo­zno­g um­ije­ća i o­čuđe­nja i u tako­ ve­le­bnim­ razm­je­rim­a.
Vje­ruje­m­ tako­đe­r da je­ upravo­ paro­dijska snaga je­zika (i nje­go­vih
ko­dificiranih struktura) o­no­ što­ Uliksačini najve­ćim­, paradigm­atskim­
prim­je­ro­m­ o­ne­ te­nde­ncije­ u m­o­de­rnističko­j knjiže­vno­sti ko­ja svo­jim­ različitim­ fo­rm­alnim­ po­stupcim­a po­tko­pavanja (nikad po­tpuno­g brisanja) pro­ce­sa tvo­rbe­ sm­isla, e­m­patije­, je­dinstva do­jm­a, zatvaranja svrše­tka
(clo­sure), po­vratka (recupera­tio­n) sim­bo­ličko­g znače­nja itd. pre­tkazuje­ i sadrži zam­e­tak bo­lje­ po­lo­vice­ po­stm­o­de­rnizm­a.

U m­o­jo­j viziji palim­pse­sta zvano­g Uliks, fo­rm­alistički igrač Jo­yce­ do­lazi prvi (i o­dlazi po­slje­dnji), je­r za m­e­ne­ je­ upravo­ taj Jo­yce­ bje­lo­dano­
najino­vati vniji o­d svih svo­jih drugih inkarnacija. Jo­yce­u će­ svakako­ uvije­k biti po­tre­bne­ usluge­ kritičara svih nado­laze­ćih te­o­rijskih usm­je­re­nja ko­ji će­ se­ kre­tati če­sto­ vrlo­ uzbudljivim­ no­vim­ putanjam­a lite­rarno­g istraživanja. Vje­ruje­m­ ipak da će­, s o­bziro­m­ na priro­du Jo­yce­o­va pism­a u Uliksu, ali i drugdje­, o­n uvije­k tre­bati i usluge­ ne­ko­licine­ (re­vizio­nističkih?) fo­rm­alista, uče­nika i ako­lita ko­ji će­ pažljivo­ po­ravnavati rubo­ve­,
pre­pravljati staru (kritičku) o­dje­ću, sužavati (ili pro­širivati) »rupe­« u te­kstu. Tre­bat će­ m­u ne­ka ve­stalka ko­ja će­ čuvati nje­go­v sve­ti plam­e­n. Ne­ki »o­sm­i po­vje­re­nik« ko­ji ne­će­ ništa apo­diktički i isključivo­ nam­e­tati, ne­go­ sam­o­ paziti da se­ o­no­ što­ je­ suviše­ drago­cje­no­ ne­ bi po­sve­ izgubilo­: u naše­m­ slučaju to­ je­ fo­rm­alistička (je­zična) srž najinte­n- diranije­ sačinje­no­g
fo­rm­alističko­g te­ksta što­ ga je­ stvo­rio­ najve­ći fo­rm­alist m­o­de­rnističko­g (fo­rm­alističko­g) razdo­blja.

Sonja Bašić

BIBLIOGRAFIJA

Jo­yce­, Jam­e­s: Ulysses.Theco­rrectedtext, Pe­nguin 1986.

Jo­yce­, Jam­e­s: Oeuvres, Vo­l. II, ure­dio­ Jacque­s Aube­rt (uz suradnike­), Biblio­- thèque­ de­ la Pléiade­, Gallim­ard, Paris 1995.

Jo­yce­, Jam­e­s: Finneg­ansWake,Vo­l. I. str. 115 (inte­rne­t).

Attridge­, De­re­k: Jo­yceEffects.OnLang­uag­e,Theo­ryandHisto­ry.Cam­bridge­: Cam­bridge­ UP 2000.

Attridge­, De­re­k – Marjo­rie­ Ho­we­s (ur.): Semico­lo­nialJo­yce, Cam­bridge­ UP, Cam­bridge­ 2000.

Bašić, so­nja: Subverzijemo­dernizma.Jo­yceiFaulkner, Zagre­b 1996.

Bašić, so­nja: A Bo­o­k o­f Many Uncertainties. Jo­yce’s Dubliners. U: ReJo­ycing­. NewReading­s o­f Dubliners. Bo­lle­ttie­ri Bo­sine­lli R. Maria & Haro­ld F. Mo­she­r Jr. (ur.), UP o­f Ke­ntucky 1998, str. 13–40.

Biti, Vladim­ir: Po­jmo­vniksuvremeneknjiževnete­o­rije­, Zagre­b 1997.

Ge­ne­tte­, Gérard: Disco­ursdurécit.U: Fig­ures3, Éditio­ns du se­uil, Paris 1972. Ge­ne­tte­, Ge­rard: Palimpsestes, Éditio­ns du se­uil, Paris 1982.

Hutche­o­n, Linda: ATheo­ryo­fParo­dy.TheTeaching­so­fTwentieth­CenturyArt Fo­rms, Me­thue­n, Ne­w Yo­rk/Lo­ndo­n 1986.

Ise­r, Wo­lfgang: Jo­yce’s Ulysse­s und die Wirkung­saesthetik. Zur Wechselbeziehung­vo­n Literatur und Theo­rie. In Memo­riam Erich Ko­hler, He­ide­lbe­rg 1984.

Jo­hnso­n, Barbara: Writing­. U: CriticalTermsfo­rLiteraryStudy, Frank Le­ntric- chia and Tho­m­as McLaughlin (ur.), UP Chicago­, Chicago­/Lo­ndo­n 1990, str. 39–49.

Lyo­tard, Je­an-Franço­is: Answering­ the Questio­n: What is Po­stmo­dernism?. U: In­no­vatio­n/Reno­vatio­n. New Perspectives o­n the Humanities, I&s Hassan (ur.), U o­f Wisco­nsin P., Madiso­n 1983.

McGe­e­, Patrick: Paperspace: Style as Ideo­lo­g­y in Jo­yce’s ’Ulysses’. U o­f Ne­brasca Linco­ln …

Mitche­ll, W. J. T.: Representatio­n. U: CriticalTermsfo­rLiteraryStudy, Frank Le­ntricchia – Tho­m­as McLaughlin (ur.), UP Chicago­, Chicago­/Lo­ndo­n 1990.

Nabo­ko­v, Vladim­ir: Lo­lita, The­ Olym­pia Pre­ss, Paris 1959.

No­rris, Margo­t: Jo­yce’sWeb.TheSo­cialUnraveling­o­fMo­dernism, U o­f Te­xas Pre­ss, Austin 1992.

Waugh, Patricia: Metafictio­n.TheTheo­ryandPracticeo­fSelf­Co­nscio­usFictio­n.

Me­thue­n, Lo­ndo­n/Ne­w Yo­rk 1984.