Mi imamo osnovicu svake ljubavi
On ima brkove,
Ja bradu.
On napada veće pse od sebe,
Ja napadam veće kučke.
On u snu trči
Ja u snu ležim.
On ima spušteno uho
Ja podignutu obrvu.
Ja imam spušteno oko
On podignuto uho.
On nema rep,
Ja sam ga imao.
Budimo se jutrima
Zbog ptica koje sleću na prozor
On laje na njih
Ja ih teram.
Kad dođe dan, nemamo ptice
Samo po jedno
Spušteno oko
Ili uho.
Marko Jovanović
O autoru:
Marko Jovanović, rođen je 14.08. 1983. u Crvenki. Gimnaziju je završio u Vrbasu, a novinarstvo na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Piše poeziju, prozu, drame, bavi se esejistikom i prevođenjem. Nagrađen na nekoliko festivala. Živi u Crvenki i Novom Sadu.
