znam,
znam.
ograničene su, imaju drugačije
potrebe
i
brige.
ali
ja ih gledam i od njih učim.
volim to malo što one znaju,
a
što je tako
puno.
one
se žale
ali nikad nemaju briga.
hodaju neobično
uznosito.
i spavaju tako jednostavno
da je to ljudskoj
vrsti
naprosto nepojmljivo.
oči
su im ljepše
od naših.
i mogu kunjati
po 20
sati
dnevno
bez oklijevanja
ili grižnje.
kad
mi nije
ni do čega
sve što trebam
je zagledati se
u
svoje mačke
da bih osjetio
kako mi se
vraća snaga.
neprestano
proučavam
ta bića.
one
su moji
čitatelji.
Čarls Bukovski
*Preveo Damir Šodan
