Još uvek strašan sukob obuzima duhove i verovatno će najveću važnost imati visokonaponski predajnik kao uređaj za napad i odbranu, posebno u vezi sa teleautomatikom. Ovaj izum je logički ishod promatranja u mojoj mladosti, koje se nastavilo tokom celog života. Kada su prvi rezultati objavljeni, u uvodnom članku
”Electrical Review” pisalo je da će on postati jedan od najmoćnijih faktora za napredak civilizacije i čovečanstva. ”Nije daleko vreme kada će se ovo proročanstvo ispuniti. Godina 1898. i 1900. ponuđen je vladi i možda bi bio i usvojen da sam ja jedan od onih koji ”kuca na mala vrata”. Tada sam zaista mislio da bi moj izum okončao rat zbog svoje velike razorne moći i isključivanja ličnih elemenata u sukobu. Mada nisam izgubio veru u njegove mogućnosti, moji su se pogledi od tada promenili.
Rat se ne može izbeći, sve dok se ne ukloni uzrok njegovog ponovnog javljanja a to je po poslednjim analizama ogromno prostranstvo planete na kojoj živimo. Jedino ukoliko izbrišemo razdaljine između ljudi u svakome smislu putem prenošenja vesti, prevoza putnika i robe i prenosa energije, jednoga dana će se stvoriti uslovi koji će obezbediti trajno prijateljstvo među ljudima. Mi sada najviše želimo da se zbližimo i da se bolje razumemo među sobom i među narodima širom sveta i da se oslobodimo fanatičke posvećenosti uzvišenim idealima nacionalnog egoizma i ponosa koji uvek imaju tendenciju da survavaju svet u preistorijsko divljaštvo i sukobe. Ni Liga, ni parlamentarni akti, nikada neće sprečiti takvu nesreću. To su samo novi trikovi, koji slabe prepuštaju na milost jakima. Pre četrnaest godina izneo sam svoje mišljenje o ovome, kada se udružilo nekoliko vodećih vlada — neka vrsta Svete alijanse — koju je zastupao pokojni Endrju Karnegi (Andrew Carnegie), koji može sa pravom da se smatra ocem ove ideje, pošto joj je dao više publiciteta i podsticaja od bilo koga drugog, pre nego što je to učinio i sam predsednik. Mada se ne može poreći da bi takav pakt mogao da bude od bitne koristi za neke manje srećne narode, on ne može da ostvari glavni cilj. Mir jedino može doći kao prirodna posledica svestranog prosvećivanja i stapanja rasa, a mi smo još uvek daleko od tog sretnog ostvarenja. Kako ja gledam na svet danas, u svetlu velike borbe, čiji smo svedoci, uveren sam da bi čovečanstvu najviše koristilo ako bi Sjedinjene Države ostale odane svojoj tradiciji i držale se po strani ”nesigurnih saveza”. Svojim geografskim položajem Amerika je udaljena od pretećih sukoba, bez teritorijalnih pretenzija sa neiscrpnim izvorima i ogromnim stanovništvom koje je potpuno prožeto duhom slobode i prava, ova zemlja zauzima jedinstven i privilegovan položaj. Zato je u mogućnosti da slobodno ispolji svoju kolosalnu snagu i moralnu moć za dobrobit svih, sa mnogo više mudrosti i uspeha nego da je član neke lige.
U jednoj od mojih biografskih crtica, koje je objavio ”Electrical Experimenter” bavio sam se događajima iz svoje mladosti i pomenuo nevolju, koja me je primorala da neprestano vežbam svoju maštu i samoposmatranje. Ova duhovna aktivnost, prvobitno mahinalno podstaknuta bolešću i patnjom, polako je postala moja druga priroda i dovela me konačno do saznanja da sam ja samo jedan automat, lišen slobodne volje u razmišljanjima i delovanju, koji samo odgovara na uticaj okoline. Naše telo je skup usklađenih mehanizama, pokreti koje činimo su brojni i složeni a spoljašnji utisci na naša čula su u tolikoj meri delikatni i nedokučivi da je običnom čoveku teško da ih razume. Ipak, ništa nije uverljivije za iskusnog istraživača od mehanističke teorije života, koju je Dekart (Descartes) donekle shvatio i postavio pre trista godina. Ali u to vreme mnoge važne funkcije našeg organizma nisu bile poznate i filozofi su tapkali u mraku naročito u pogledu prirode svetla, građe i rada oka. Napredak naučnog istraživanja u ovoj oblasti je poslednjih godina bio takav da nije ostavio mesta sumnji u pogledu ovoga gledišta, o čemu je objavljeno mnogo radova. Jedan od njegovih najsposobnijih i najrečitijih eksponenata je verovatno Feliks Ledante (Felix Le Dantec), koji je prethodno bio asistent Pasteru (Louis Pasteur). Profesor Žak Leb (Jacques Loeb) izveo je izuzetne eksperimente u heliotropiji, jasno dokazujući uticajnu moć svetlosti na niže oblike organizama i njegova najnovija knjiga Prinudna kretanja to potvrđuje. Ali, dok naučnici ovu teoriju prihvataju jednostavno kao i bilo koju drugu koja je priznata, za mene je to istina koju iz časa u čas iskazujem u svemu što činim i u svakoj svojoj misli. Svest o spoljašnjem utisku koji me podstiče na bilo koji napor — umni ili fizički — uvek postoji u meni. Samo u vrlo retkim prilikama kada sam bio izuzetno koncentrisan, imao sam poteškoća da nađem izvorni podsticaj.
Mnogo veći broj ljudi nije svestan šta se događa oko njih i u njima i milioni postaju žrtve bolesti i umiru pre vremena upravo zbog toga. Najobičnije svakodnevne pojave su za njih misteriozne i neobjašnjive. Čovek može da se iznenada rastuži i da s mukom traži objašnjenje, a mogao je da shvati da je do toga došlo prosto zato što je jedan oblak zaklonio Sunce. On može u mašti da vidi sliku svoga dragog prijatelja, pod uslovima za njega vrlo čudnim, pošto ga je samo malo ranije sreo na ulici ili video negde njegovu fotografiju. Kada izgubi dugme na okovratniku on besni i psuje satima, pošto nije u mogućnosti da zamisli svoje prethodne postupke i odredi gde je izgubljen predmet. Nepotpuno zapažanje je samo oblik neznanja i odgovorno je za mnoga bolesna shvatanja i pobede ludih ideja. Samo svaka deseta osoba ne veruje u telepatiju i druge psihičke manifestacije, spiritualizam i komunikaciju sa mrtvima i odbija da sluša namerne ili nenamerne varalice. Da bih ilustrovao koliko duboko je ukorenjena sklonost da se u ovo veruje, čak i kod trezvenih Amerikanaca, pomenuću jedan smešan događaj.
Uoči rata, kada je izložba mojih turbina u ovom gradu izazvala različite komentare u tehničkoj štampi, ja sam predvideo da će biti jagme među proizvođačima da se dočepaju izuma, a posebno sam krojio plan za jednog gospodina iz Detroita, koji je imao neverovatnu sposobnost nagomilavanja miliona. Bio sam duboko uveren da će se on pojaviti jednoga dana, tako da sam to sa sigurnošću izjavio svojoj sekretarici i asistentima. I zaista, jednog lepog jutra, grupa inženjera iz Fordove motorne kompanije mi se predstavila i zamolila da sa mnom razgovara o važnom projektu.
“Zar vam nisam rekao?“, trijumfalno sam upitao svoje službenike a jedan od njih je odvratio: ”Neverovatni ste, gospodine Tesla, sve se upravo dogodi onako kako Vi predvidite.“ Čim su ovi praktični ljudi seli, ja sam naravno odmah počeo da veličam divna svojstva svoje turbine, kada me je njihov zastupnik prekinuo i rekao: ”Mi znamo sve o tome ali smo ovde po specijalnom zadatku. Osnovali smo psihološko društvo za istraživanje psiholoških fenomena i želimo da nam se pridružite u tome poduhvatu. Pretpostavljam da ovi inženjeri nikada nisu saznali koliko je malo trebalo da ih izbacim iz svoje kancelarije.
Od kada su mi najveći ljudi toga vremena, vodeći ljudi u nauci, čija su imena besmrtna, rekli da sam obdaren neobičnim umom, usredsredio sam sve svoje umne sposobnosti na rešavanje velikih problema bez obzira na žrtve. Mnogo godina sam pokušavao da rešim enigmu smrti i pomno sam motrio svaku vrstu duhovnog upozorenja. Ali, samo jednom u toku svoga života doživeo sam nešto što je za mene trenutno ostavilo utisak natprirodnog. Bilo je to u vreme majčine smrti. Bio sam potpuno iscrpljen od bola i dugog bdenja i jedne noći su me odveli u neku zgradu, dva bloka od naše kuće. Dok sam tamo bespomoćno ležao, pomislio sam da je moja majka umrla, dok sam ja bio daleko od njene postelje, sigurno bi mi poslala neki znak. Dva, tri meseca pre toga bio sam u Londonu sa svojim sada pokojnim prijateljem ser Viljemom Kruksom (Sir William Croockes) u društvu u kome se raspravljalo o spiritualizmu pa sam bio potpuno obuzet tim mislima. Možda nisam obratio pažnju na ostale, jer sam pažljivo slušao njegove argumente, pošto me je to njegovo epohalno delo o zračenju, koje sam čitao kao student, podstaklo da se posvetim elektrotehnici.
Razmišljao sam da su sada najpovoljnije prilike za sagledavanje enigme zagrobnog života, pošto je moja majka bila genije i naročito nenadmašna u snažnoj intuiciji.
Cele noći svaki nerv u mozgu mi je bio napet u iščekivanju, ali ništa se nije dogodilo do ranog jutra, kada sam zaspao ili se možda onesvestio i ugledao oblak sa likovima anđela čudesne lepote i jednog od njih kako me posmatra sa puno ljubavi, a koji postepeno poprima izgled moje majke. Priviđenje je polako lebdelo kroz sobu i nestalo, a mene je probudila neopisivo mila pesma koju je pevalo mnogo glasova. U tom času, bio sam siguran, ne znam kako, da je moja majka umrla baš tada. I to je bila istina. Nisam bio u stanju da pojmim ogromnu težinu bolnog saznanja koje sam unapred osetio i napisao sam pismo ser Viljemu Kruksu dok sam još bio pod tim utiscima i slabog zdravlja. Kada sam se oporavio dugo sam tražio spoljnji uzrok ove čudne pojave i na moje veliko olakšanje uspeo sam u tome, posle mnogo meseci bezuspešnih napora. Video sam sliku proslavljenog umetnika koja predstavlja jedno od godišnjih doba u obliku oblaka sa grupom anđela koji su, kako se činilo zaista lebdeli u vazduhu i to me je snažno pogodilo. Sve se to isto pojavilo u mom snu, osim privida moje majke. Muzika je dopirala od hora iz obližnje crkve, u toku rane uskršnje službe, objašnjavajući uspešno sve u saglasnosti sa naučnim činjenicama.
Dogodilo se to davno, i nikada od tada nisam imao ni najmanji razlog da promenim svoje poglede u odnosu na psihičke i duhovne fenomene, jer za to apsolutno nije bilo nikakvih osnova. Vera u njih je prirodna posledica intelektualnog razvoja.
Religiozne dogme se više ne prihvataju u svome ortodoksnom značenju, ali svaki čovek je sklon da veruje u neku vrstu više sile. Svi moramo imati neki ideal koji će upravljati našim ponašanjem i koji će nas zadovoljiti ali nije važno da li je to veroispovest, umetnost, nauka ili nešto drugo, sve dok deluje kao nematerijalna sila. Za miroljubiv opstanak čovečanstva u celini je bitno da preovlada jedno zajedničko shvatanje.
Nikola Tesla
nastaviće se
