Ne dolazi grupno,
Ne okuplja se masovno.
Ne učestvuje brojno.
Ne slavi bučno.
Ne pušta iz sebe
zborni glas.
Ne obelodanjuje svima.
Ne posvedočuje u ime.
U njegovom prisustvu nema
raspitivanja –
ko je za, a ko protiv,
hvala, ne vidim.
Nedostaje njegova glava,
kad je glava uz glavu,
kad je korak uz korak, rame uz rame
i napred ka cilju
s lecima u džepovima
i proizvodom od hmelja.
Gde je samo na početku
idilično i anđeosko,
jer će se ubrzo jedna gomila
pomešati s drugom
i neće se znati,
čije je, ah, čije je
ovo kamenje i cveće,
živeli i štapovi.
Nespomenut.
Nespektakularan.
Zaposlen u Gradskoj čistionici.
U praskozorje,
s mesta događanja
skuplja, iznosi, baca u prikolicu,
ono što je kukama za poluživo drveće pričvršćen
što je u izgaženoj travi utabano.
Pocepani transparenti,
razbijene flaše,
spaljene lutke,
oglodane kosti,
brojanice, pištaljke i prezervativi.
Jednom je u žbunju našao kavez za golubove.
Poneo ga je sa sobom
i držao ga,
tako prazan.
Vislava Šimborska
