Balkh, Nišapur, Aleksandrija; ime nije važno. Možemo zamisliti tržnicu, krčmu, dvorište i u njemu visoke terase sa zastorima, reku koja je ponavljala lica pokolenja. Možemo takođe zamisliti prašnjav vrt, jer pustinja nije daleko. Načinio se krug i jedan čovek govori. Nije nam dato da odgonetnemo (kraljevstva i vekovi su mnogobrojni) nejasni turban, hitre oči, maslinastu kožu i hrapavi glas koji govori o čudesima. Ni on nas ne vidi; ima nas suviše mnogo. Pripoveda priču o prvom šeiku i gazeli ili onom Odiseju koji je sebe nazvao Sinbadom Moreplovcem.
Čovek govori i maše rukama. Ne zna (drugi će znati) da pripada soju onih koje zovu confabulatores nocturni, noćnim rapsodima koje je Aleksandar Dvorogi zvao k sebi da ga razgale u njegovim noćnim bdenjima. Ne zna (nikada neće znati) da je naš dobročinitelj. Misli da govori za šaku ljudi i šačicu novca, a u izgubljenoj prošlosti tka knjigu o hiljadu i jednoj noći.
Horhe Luis Borhes
