Od gigil do shinrin-yoku i tarab, toliko je stranih reči koje označavaju emocije bez parnjaka u engleskom. Naučiti da se ovakva iskustva prepoznaju i neguju moglo bi da doprinese bogatijem i uspešnijem životu.
Da li ste ikada osetili mbuki-mvuki – neodoljiv nagon da strgnete odeću sa sebe dok plešete? Možda pomalo kilig – ono lepršavo treperavo osećanje dok razgovarate sa nekim ko vam se dopada? A recimo uitwaaien – osvežavajuću delotvornost šetnje po vetru?
Ove reči – preuzete iz bantua, tagalog jezika i holandskog – nemaju direktan ekvivalent na engleskom, ali predstavljaju veoma precizna emotivna iskustva koja su zapostavljena u našem jeziku. I ako Timu Lomasu sa Univerziteta Istočnog Londona pođe za rukom, možda uskoro postanu mnogo prepoznatljivije.
Lomasov projekat „Pozitivna leksikografija” ima za cilj da obuhvati mnoge ukuse dobrih osećanja (među kojima ima onih koja su izrazito gorkoslatka) pronađenih po celom svetu, u nadi da ćemo možda početi sve da ih uvršćujemo u našu svakodnevicu. Već smo pozajmili mnoge reči koje označavaju osećanja iz drugih jezika, na kraju krajeva– setite se frisson iz francuskog ili Schadenfreude iz nemačkog – ali ima toliko mnogo drugih koje još nisu domilele u naš rečnik. Lomas je iznašao na stotine ovakvih „neprevodivih” iskustava do sad – a tek je počeo.
Učenje ovih reči, nada se on, ponudiće nam bogatije i nijansiranije razumevanje nas samih. „One nude sasvim drugačije posmatranje sveta.”
Lomas kaže da je prvobitno bio nadahnut nakon što je čuo predavanje na temu finskog koncepta sisu, što je neka vrsta „izuzetne odlučnosti usred nevolje”. Prema finskim govornicima, engleske ideje reči kao što su grit, perseverance ili resilience nisu blizu opisivanja unutrašnje snage obuhvaćene u njihovom izvornom terminu. Neprevodiva je u tom smislu da ne postoji direktan ili jednostavan ekvivalent kodiran u engleskom vokabularu koji bi mogao da obuhvati tu duboku rezonancu.
Intrigiran, počeo je da lovi druge primere, pretražujući akademsku literaturu i pitajući svakog stranog poznanika za njihove vlastite predloge. Prvi rezultati ovog projekta objavljeni su u Časopisu Pozitivne Psihologije (Journal of Positive Psychology) prošle godine.
Mnogi od termina odnosili su se na izrazito specifična pozitivna osećanja koja često zavise od veoma naročitih okolnosti:
Desbundar (portugalski) – osloboditi nečije inhibicije u dobrom provodu
Tarab (arapski) – stanje ekstaze ili očaranosti indukovano muzikom
Shinrin-yoku (japanski) – opuštanje od kupanja u šumi, figurativno ili doslovno
Gigil (tagalog) – neodoljiv nagon da se uštine ili štipne neko zato što je voljen ili drag
Yuan bei (kineski) – osećaj potpunog i savršenog ostvarenja
Iktsuarpok (inuit) – neizvesnost koja se oseća dok se čeka neko pri čemu se stalno izlazi napolje da bi se proverilo da li je taj neko stigao
Drugi, međutim, predstavljaju kompleksna i gorkoslatka iskustva koja bi mogla da budu presudna u našem razvoju i uopšteno cvetanju.
Natsukashii (japanski) – nostalgična čežnja za prošlošću sa osećanjem sreće zbog dragih uspomena, ali i tuge što je više nema.
Wabi-sabi (japanski) – mračna opustošena subliminalnost usredsređena na prolaznost i nesavršenost u lepoti.
Saudade (portugalski) – melanholična čežnja ili nostalgija za osobom, mestom ili stvarima koje su daleko ili prostorno ili vremenski – maglovita snanstvena žudnja za fenomenom koji možda ni ne postoji.
Sehnsucht (nemački) – doslovno životne čežnje, intenzivna želja za alternativnim stanjima i životim ostvarenjima, iako su nedostižna.
Kao dodatak ovim osećanjima, Lomasova leksikografija takođe uvršćuje lične odlike i ponašanja koja mogu da odrede našu dobrobit na duge staze kao i načine na koje komuniciramo sa ljudima.
Dadirri (australijski aboridžinski)– dubok, duhovan čin slušanja pun poštovanja i razumevanja.
Pihentagyú (mađarski) – doslovno znači „sa opuštenim mozgom”, opisuje domišljate ljude koji mogu da smisle prefinjene fore ili rešenja.
Desenrascanço (portugalski) – vešto se raspetljati iz nepodobne situacije
Sukha (sanskrit) – autentična istrajna sreća nezavisna od okolnosti
Orenda (huron) – moć ljudske volje da promeni svet sukobljen sa moćnim silama kao što je sudbina
Možete da videte mnoge druge primere na njegovom vebsajtu, gde takođe postoji prilika da priložite i sopstveni termin.
Sam Lomas priznaje da su mnogi od opisa koje je on do sad ponudio samo približni pravom značenju termina. „Ceo projekat je rad u toku i ja neprekidno ciljam na to da oplemenim definicije reči na spisku”, kaže on. „Dobrodošli ste da pošaljete povratne informacije i predloge u tom smislu.”
U budućnosti Lomas se nada da će drugi psiholozi možda početi da istražuju uzroke i posledice ovakvih iskustava – da će proširiti naše razumevanje emocija izvan engleskih koncepta koji su preovladavali dosadašnjnim istraživanjem.
Ali izučavanje ovih termina neće biti samo od naučnog interesa; Lomas pretpostavlja da naše zbližavanje sa rečima zapravo može da promeni način na koji se mi sami osećamo tako što će nam se pažnja privući tim prolaznim osećajima koje smo dugo ignorisali.
„U našem toku svesti – koje filtrira različite osećaje, osećanja i emocije – ima toliko toga da se procesuira da mnogo toga prođe nezapaženo”, kaže Lomas. „Osećanja koja smo naučili da prepoznajemo i obeležimo jesu ona koja primećujemo – ali ima mnogo toga čega možda nismo svesni. I zato mislim da će, ako dobijemo ove nove reči, one moći da nam pomognu da artikulišemo čitava područja iskustava koja smo samo u magnovenju primetili.”
Kao dokaz, Lomas ukazuje na rad Lise Feldman Baret na Severnoistočnom univerzitetu, koja je pokazala da naše sposobnosti da prepoznamo i označimo naše emocije mogu da imaju dalekosežna dejstva.
Njeno istraživanje nadahnuto je uočavanjem da neki ljudi upotrebljavaju različite reči za emocije naizmenično, dok su drugi izrazito precizni u svojim opisima. „Neki ljudi koriste reči kao što su anxious, afraid, angry, disgusted (nervozan, uplašen, ljut, zgađen) odnoseći se na uopšteno afektivno stanje kada se osećaju loše”, objašnjava ona. „Za njih, to su sinonimi, dok za druge ljude to su različita osećanja sa različitim delovanjem koja su sa njima povezana.”
Što je bitno, uvidela je da ovo onda određuje kako izlazimo na kraj sa životom. Ako ste sposobniji da ustanovite da li osećate očaj ili anksioznost, na primer, možda ćete biti sposobniji da odlučite kako da tretirate ta osećanja: da li da pričate sa prijateljem ili da pogledate smešan film. Ili da sposobnost da u sukobu sa razočaranjem prepoznate nadu može da vam pomogne da nađete rešenje za svoj problem.
Ovo se naziva emotivna granularnost (zrnatost) i uglavnom je meri tako što pita učesnike da ocene svoja osećanja svakog dana u periodu od nekoliko nedelja, pre nego što izračuna varijaciju i nijanse u okviru njihovih izveštaja: da li se isti stari termini stalno poklapaju, na primer.
Na ovaj način, vokabular emocija je pomalo kao direktorijum koji dozvoljava da se prizove veći broj strategija za borbu sa životom. Svakako, ljudi koji ostvare veliki rezultat na emotivnoj granularnosti su sposobniji da se oporave brže od stresa i manje je verovatno da će piti alkohol kao način da se oporave od loših vesti. Može čak i da poboljša akademske rezultate. Mark Braket sa Univerziteta u Jejlu otkrio je da su deca od 10 i 11 godina koja su bila podučavana većim emotivnim vokabularom poboljšala svoje ocene na kraju godine i da su promovisala bolje ponašanje u učionici. „Što je granularnije naše iskustvo emocije, sposobniji smo da osmislimo naše unutrašnje živote”, kaže on.
I Braket i Barel se slažu da bi Lomasova pozitivna leksikografija mogla da bude dobar podsticaj da se započne prepoznavanje prefinjenijih kontura našeg emotivnog pejzaža. „Mislim da je korisno – možete da zamislite reči i koncepte sa kojima su one povezane kao alatke za življenje”, kaže Baret. One mogu čak i da nas nadahnu da se upustimo u nova iskustva ili da vrednujemo ona stara u novom svetlu.
To je pravac istraživanja kojim bi Lomas voleo da se bavi u budućnosti. U međuvremenu, Lomas nastavlja da gradi svoju leksikografiju – koja se razvila do blizu hiljadu termina. Od svih reči koje je do sad našao, Lomas kaže da najčešće razmišlja o japanskim pojmovima kao što je wabi-sabi (ta „mračna, osamljena subliminalnost” koja uključuje prolaznost i nesavršenost). „Obraća se toj ideji nalaženja lepote u pojavama koje su ostarele i nesavršene”, kaže on. „Kada bismo videli svet kroz te oči, mogao bi to da bude drugačiji način angažovanja u životu.”
_________________________________________________________________
Link do teksta: http://www.bbc.com/future/story/20170126-the-untranslatable-emotions-you-never-knew-you-had
Autor teksta: Dejvid Robson
Prevod: Tamara Nikolić
