Otišla je da zapali sveću za mrtve i uz put je zapalila i crkvu
Rekla je, neka se vidi mom bratu i mojoj mrtvoj meni za dušu
Neka gori i ovo zvono što im ne da počinak
Neka gori i ovaj vozni park u crkvenom dvorištu
I stvarno, ko je prošao pored, nije mogao da ne zastane zadivljen pred tim plamenom
Čitave noći su goreli ko zna čiji gresi i osvetljavali čiste duše samozadovoljnih voajera u prolazu
A onda je neko počeo da vice:
“Ljudi! Čujete li pucketanje vatre? Ljudi! To je zvuk Jerihonskih truba! Ljudi! Gde ste ljudi?!”
A ono stvarno, trube zasviraše, kao prokleti džez za danse macabre
I gle
Popucaše zidovi oko grada
I gle
Otvori se zemlja oko grada
I gle
Sunce je počelo da izlazi uz prvo kukurikanje
A ona je otišla u prvu kafanu koja se tog jutra otvorila
Sela je, naručila rakiju i rekla
Ovo je za moju dušu.
Aleksandar (Kowalsky) Stanković
Aleksandar Stanković je iz Kučeva. Rođen je 05.10.1989. godine.
