Kada sam prvi put išao u Evropu, prostitucija je delovala kao prosperitetno i uređeno zanimanje, sa jasno razgraničenim kategorijama i podeljenim teritorijama. U to vreme sam imao još idiličnu predstavu o bordelima na Karibima, sa dvorištima za igru i obojenim vencima u boji na stablima badema, sa kokoškama koje su kokodakale usred muzike i sa lepim mulatkinjama koje su se prostituisale više iz uživanja nego za novac i koje su ponekad podlegale nečuvenoj nevinosti da se ubiju zbog ljubavi. Neki put se sa njima ostajalo iz čiste sklonosti ka „lutalištvu”, kako je govorila moja majka, ali takođe i iz radosti da se čuju kako zaspale dišu. Obedi u javnim kućama na Karibima bili su više „domaći” nego kod kuće, a svakodnevne svetkovine počinjale su već u jedanaest sati pre podne.
Svako ko je bio vaspitan u tako čovečnoj školi, nije mogao a da ne žali zbog komercijalne strogosti najstarijeg zanata u Evropi. U Ženevi se prostitutke šetaju obalom jezera, razlikujući se od udatih gospođa jedino po obojenim suncobranima, koje drže otvorene i po suncu i po kiši, kao neku oznaku klasne pripadnosti. U Rimu, čuju se kako zvižduću kao ptice među drvećem u Vila Borgeze. U Londonu, opet, postaju u magli nevidljive i zbog toga pale baterije kako bi mogle da se uoče i
pronađu. One u Parizu, koje su idealizovali prokleti pesnici i filmovi iz tridesetih godina, najmanje su ljubazne. Čak i noćne dame u barovima za zakasnele goste na Jelisejskim poljima neočekivano otkrivaju svoju ljudsku stranu, žaleći se na despotizam podvodača, koji ih zlostavljaju zbog nedovoljne zarade. Teško je shvatiti otkuda takva krotkost srca kod žena koje se bave tako strašnim poslom. Radoznao da to otkrijem, upoznao sam jednog podvodača i zamolio ga da mi objasni zbog čega vlada „gvozdenom pesnicom” ženama koje su mu nedvosmisleno sklone, da bih čuo ravnodušan odgovor: „Zbog ljubavi.” Nisam više ništa pitao, iz straha da ne čujem nešto što bih još manje razumeo.
Upad travestita u svet iskorišćavanja i smrti, učinio ga je još sumornijim.
Revolucionarna novina njihove pojave sastoji se u tome što se oni bave sa dva posla u isto vreme: onim prostitutke i podvodača samoga sebe. Autonomni su i hrabri. Zaposeli su mnoge teritorije koje su zbog opasnosti napuštene, ali su neke i na silu osvojili, boreći se za „najbolja mesta” u Evropi. Činjenica da se ovim poslom bave mnogi Latinoamerikanci, niti mu dodaje niti oduzima bilo kakvu slavu. Neki među travestitima su samo mirni očevi porodica koji se danju bave slabo plaćenim poslovima da bi noću krenuli u dodatnu zaradu obučeni u nedeljnu odeću svojih supruga. Najstarijim zanatom na svetu bave se i siromašni studenti, koji na taj način podmiruju troškove školovanja. Najveštiji među njima u stanju su da za jednu „dobru noć” zarade i svih pet stotina dolara što je, kako primećuje moja supruga, više nego što se dobija za pisanje.
Gabrijel Garsija Markes
