Ima li za kraj vikenda bolje teme od mamurluka? Na ovom mjestu donosimo vam tekst Miloša Vasića, svojedobno objavljen u beogradskom Vremenu, koji se tiče upravo ovog postpijanskog stanja, da ne kažemo bolesti. U njemu Vasić nastoji proniknuti u bit mamurluka, dajući pri tome korisne savjete za preživljavanje. Ukoliko ste u prethodna dva dana pili ili tek namjeravate piti – nikako nemojte propustiti ovo štivo, jer moglo bi vam itekako biti od koristi
Stanje o kome je reč veliki Websterov rečnik iz
ovog kompjutera opisuje kao “neprijatne fizičke posledice pijanstva,
obično u trajanju od nekoliko sati po prestanku pijenja”; reč (hangover)
je nastala u Americi tek negde 1895, što je još jedan dokaz da
anglosaksonsko-protestantske kulture o piću tek treba da uče.
Naša reč potiče od turskog “mahmur”, to jest onaj kome je mutno u
glavi; definicija je daleko preciznija, jer je mahmurluk pojava duševna, a ne
fizička. Dokaz tome je činjenica da su mahmurni ljudi filozofski nastrojeni i
skloni dugotrajnoj kontemplaciji lepog. To je zato što mahmurluk produžava
život: razvuče se čoveku svaki minut da je to strahota, pa ima vremena za
razmišljanje. Tako se na kraju dođe dotle da se i u mahmurluku nađe neko
uživanje, pošto ništa drugo ne preostaje.
U stručnoj literaturi ostala su dva klasična opisa mahmurluka: onaj iz pera Tomasa Vulfa u “Lomači taštine” i onaj Mihaila Bulgakova iz “Majstora i Margarite” (koji završava putovanjem Stepe Lihodjejeva na Jaltu, ako se sećate, ali tek pošto je od mahmurluka bio izlečen). Iz tih opisa – i životnog iskustva – mogu se lako izvesti pravila za ispravan pristup mahmurluku:
1. Ne kajati se. Pametan čovek pije da pamti, a budala pije da zaboravi. Čak i ako se desilo da vam je u jednom trenutku prošle noći umesto slike i tona krenuo “blank” (kako kažu filmski montažeri), što naročito hoće od votke, ne žderite se. Kajanje od mahmurluka pravi ozbiljnu duševnu patnju.
2. Biti introspektivan. Zagledajte se u sebe i u mutnoj glavi otkrićete zanimljive detalje vašeg unutrašnjeg života, za koje često niste ni znali da su tu. Čovek koji ima ispravan stav otkriće kao jednu od prvih prednosti mahmurluka sklonost ka preciznom razlikovanju bitnog i nebitnog, koja se prvo manifestuje kao napad ravnodušnosti, da bi uskoro prešla u melanholično razumevanje suštine sveta, ljudske prirode i njihove nepopravljivosti. Zato valjda stari i iskusni pijanci izgledaju nekako mudro.
3. Izbegavati neumerenosti bilo koje vrste: nagle pokrete, jake zvuke i svetlost, žestoka osećanja, krupne misli i velike reči. Bezdušna okolina retko ima razumevanja za krhko duševno stanje mahmurnog čoveka; njemu treba samo malo ljubavi i pažnje, da se na njega ne izdiru i da ga ne teraju da pravi razne suvišne pokrete (“Pomeri se, stoko alkoholičarska, marš u samoposlugu!” i slično). Gluposti na čoveka mahmurnog deluju uništavajuće, pa se zato valja kloniti televizije, novina i ostalih budalaština, a naročito glupih ljudi. Blaga i lepa muzika ima dobro terapijsko dejstvo; rani radovi “Rolling Stones” i “Dire Straits” naročito.
4. Pustiti da prođe samo. Američki leksikograf se vara kad kaže da mahmurluk traje “nekoliko sati”; traje duže. Najbolji način je ispavati se do mile volje i još dva-tri sata više, pa tek onda započeti simptomatsku terapiju. Mahmurluk traje do dvadeset i četiri sata i može se jedino ublažiti i pametno iskoristiti (vidi pod 2.). Nema svrhe pokušavati da se pravite kako niste mahmurni i da je, k’o biva, sve u redu; tako samo mučite i sebe i druge. Što reče Duško Radović, teško tom poslu na koji takvi krenete.
5. Oprezno sa terapijom. Naime, recepata za lekove od mahmurluka ima taman za jednu podebelu farmakologiju; svako ima poneki lek i tvrdi da je najbolji. Reč, zapravo, nije o lekovima, nego o sredstvima za ublažavanje duševnog bola. Odmah zaboravite sve moguće anglosaksonske i nordijske štosove; oni pojma nemaju o tome, pa prepisuju nekakve ludačke koktele od živih jaja, bibera, paradajz-soka, sirćeta i Pan-galactic Gargle Blastera. Stručna literatura, međutim, priznaje alka-selcer, rasol i Apsolutni Lek, recept za koji je Princ Tame lično predao Mihailu Bulgakovu još onomad (vidi “Majstor i Margarita”). Sastojci za taj originalni – i najbolji – Apsolutni Lek nisu uvek svi dostupni, ali pametne zamene vrše posao. Princip se svodi na odmereno izbijanje klina klinom, to jest na parasimpatičku magiju: piti ponovo, ali sada kako treba, dakle bez preterivanja.
Tako smo došli do onog najlepšeg u mahmurluku, a to je “razbijanje krize” (Džoni Štulić). Ključni element je pivo. Podsetićemo na rusku priču o najstrašnijem mučenju u NKVD: uveče te napiju votkom dok ne odlepiš, a u jutro ti ne daju hladno pivo dok ne priznaš. Dakle, svaki ozbiljan ispičutura ima u frižideru stratešku rezervu piva (a u zamrzivaču votku ili lozu, zakopanu među mesištem). Kada se takav probudi posle noći upropašćene košmarima i teturanjem do česme i natrag (jer ko vino večera, vodu doručkuje), sav onako zgužvan i zarozan, stresajući se od svakog jačeg zvuka koji pogađa ravno u mozak, on će prvo spustiti noge s kreveta na pod (pazeći da ne pravi nagle pokrete, jer je primećeno da se u takvim slučajevima i cela soba kreće za glavom), pa će neko vreme razmišljati o kosmosu i haosu. Ako u kući ima neko duševno biće, skuvaće mu kafu, ali ne mnogo. Kada koliko-toliko dođe sebi, mahmurni pacijent uživaće u vlastitom mahmurluku jedno stanovito vreme, razmišljajući i baveći se uopšte introspekcijom, kontemplacijom i filozofijom – ako ga u tome niko ne ometa telefonskim pozivima (telefon koji zvoni je čoveku mahmurnom gori od trenutne smrti, kako veoma ubedljivo svedoči Tomas Vulf), nagvaždanjem i uopšte raznim zvucima. Kad se odluči za akciju, čovek će otvoriti prvo hladno pivo, popiti polako, meraklijski, prvu čašu i početi da sprema neko ozbiljno meze, drugi glavni element Apsolutnog Leka. Mladi beli sir, pavlaka, fina mekana dimljena šunka, mnogo paradajza, perce mladog luka (ako ima) i uopšte razne hladne, glatke i nakisele stvari ključne su za uživanje u mahmurluku. Riblje, ruske i goveđe salate dobre su – ako nisu teške i masne – jer su žedne piva.
Da li će se uz takvo meze piti pivo ili ledena votka (kako savetuje Princ Tame, koji se u to – mora se priznati – razume), stvar je slobodnog izbora pojedinca (vino ne dolazi u obzir). Ključno je da se pije krajnje umereno (dve vel’ke pive ili do dva deci ledene votke ili loze), da se razvlači satima, polako, odolevajući iskušenjima – sve dok se ne razbistri “sadržaj zbunjene glave” (Bora Đorđević). Olakšanje koje će nastupiti spada u uživanja višeg reda. Konačno, pametno je u narednih 48 sati biti i dalje veoma umeren u piću – do naredne prilike za dobar mahmurluk.
Miloš Vasić (www.vreme.com)
P. S. Gornji tekst nastao je u stanju akutnog mahmurluka i uveliko je doprineo njegovom ublažavanju.
https://www.lupiga.com/vijesti/milos-vasic-o-mamurluku-i-lijecenju
