Zen budizam i psihoanaliza – IX dio
Piše: D.T. Suzuki
8.
Čoveka jakog karaktera ljudi nipošto neće skrenuti na stranputicu. Ma gde pošao, on je svoj gospodar.
Ma šta uradio, dobro je.
Čim se javi makar jedna sumnja, um naseljavaju zli duhovi. Čim bodisatva posumnja, pružena je zgodna prilika đavolu rađanja i smrti. Ne daj da ti se um uzmuti, ne žudi za spoljnim svetom.
Kad nastanu izvesne okolnosti, neka budu rasvetljene.
Vi treba samo da verujete u Onog koji dela baš u ovom trenutku. On sebe ne upotrebljava na neki posebno određen način.
Čim se u vašem umu rodi neka misao, javlja se trostruki svet, pod šest čulnih polja. Dok postupate kao što činite, reagujući na okolnosti, šta vam nedostaje?
U magnovenju ulazite u ukaljano i u čisto, u Majtrejin toranj, u Zemlju tri oka. Ma gde da tako zađete, videćete samo prazna imena.
9.
O, sledbenici Puta, odista je teško biti sebi dosledan! Buda-darma je duboka, mračna i bezdana ali kad se shvati, kako je to lako! Po ceo dan govorim ljudima šta je Darma, ali učenici i ne haju za moje reči. Koliko puta ih izgaze nogama! A ipak su im nepojamna tajna.
(Darma) nema nikakvog oblika, a kako se jasno iziskuje u svojoj usamljenosti! Međutim, pošto im nedostaje vera, oni pokušavaju da je shvate pomoću imena i reči. Pedeset godina života prosto protraće noseći beživotan leš od vrata do vrata. Bezglavo jurcaju tamo-amo po čitavoj zemlji, a sve vreme o ramenu im visi torba (puna praznih reči maloumnih učitelja).
Jednog dana sigurno će doći Jamaradža (Yamaraja), Gospodar Podzemlja da zatraži silne sandale koje su poderali.
O, poštovana gospodo, kad kažem da Darme nema, sve dok je tražite u spoljnjem svetu, učenici me ne shvataju. Oni bi sad da se okrenu ka unutarnjosti i da tragaju za njenim smislom. Sede uza zid, prekrštenih nogu, s jezikom prilepljenim za nepce, u stanju nepomičnosti. Misle da je to budistička tradicija koju su primenjivali patrijarsi. Time čine golemu grešku. Ako mislite da je stanje nepomične čistote ono što se od vas traži, pokazali ste (mrak) svog Neznanja.
Jedan drevni učitelj veli: »Najtamnija provalija mirovanja — tu čovek ima od čega da se grozi«. A (to je upravo ono što je maločas rečeno. Ako (ipak) pokretljivost shvatite kao ono pravo, ceo biljni svet, takođe, zna šta je pokretljivost. Ali to se ne može nazvati Taom. Pokretljivost je svojstvo vatra dok je nepomičnost svojstvo zemlje. Nijedno od njih nema svoje ja.
Ako pokušate da uhvatite ja dok se kreće, ono će počivati nepomično; ako pokušate da ga uhvatite dok počiva, ono će nastaviti da se kreće. Ono je slično ribi koja slobodno pliva u dubinu, ispod uskovitlanih talasa. O, poštovana gospodo, kretanje i nepokretnost dva su vida čovekovog ja, kad ga objektivno posmatramo ali jedino Čovek Puta (tao-jen) koji ne zavisi ni od čega, slobodno iskorišćava (ta dva aspekta stvarnosti): čas se kreće, čas miruje… (Većina učenika se uhvati u ovu dihotomnu mrežu.) Ali ako postoji čovek koji zastupa neko shvatanje što prevazilazi i uobičajene misaone šeme, i ako taj čovek dođe k meni, ja ću dejstvovati čitavim svojim bićem.
O, poštovana gospodo, učenici sad treba zbilja svesrdno da se usredsrede, jer ovde ni dašak ne srne da prohujii. Ono je kao sev munje ili kao iskra što kresne kad kremen udari o čelik. (Čovek trepne) i sve mu promakne. Ako učenici zure u prazno, sve je izgubljeno.
Čim pokušate da ga umom dokučite, ono vam klisne; čim se javi misao, ono vam okreće leđa.
Onaj koji zna, shvatiće da je ono tu, pred njim.
O, poštovana gospodo, tegleći torbu za čanak i telo ispunjeno izmetom, trčite od vrata do vrata, očekujući da ćete negde naći Budu i Darmu. Ali znate li ko je Onaj što u ovom času tako ide unaokolo tražeći nešto? To je onaj najpokretljiviji, što nema ni korena, ni stabla. Možete pokušati da ga uhvatite, ali on se ne da uloviti; možete pokušati da ga se otarasite, ali on se ne da oterati. Što ga češće gonite, sve je dalje od vas. Kad prestanete da ga tražite, gle, eto ga pred vama. Njegov nadčulni glas ispunjava vaše uvo. Oni koji nemaju vere samo uzalud trače svoje dragocene živote.
O, sledbenici Puta, (on) u magnovenju ulazi u svet Lotos-materice, u zemlju Vajročana, u zemlju Oslobođenja, u zemlju Natprirodnih sila, u svet Darme.
On ulazi u okaljanog, kao i u čistog; u neukog; kao i u mudrog. On zalazi i u područje životinja i gladnih aveti. Gde god se javi, ne možemo otkriti nikakav trag njegovog rođenja i smrti, ma koliko pokušavali da ga pronađemo. Mi raspolažemo samo praznim imenima; ona su kao privid cvetova u vazduhu.
Nisu vredna naših napora da njima ovladamo. Dobitak i gubitak, da i ne — sve dihotomije treba smesta odbaciti…
Što se tiče načina na koji se ja, kaluđer s planine, ponašam, bilo u afirmaciji bilo u negaciji, on je saobražen istinskom (znanju). Kao u šali, nadčulno, slobodno ulazim u sve situacije i ponašam se kao da nigde nisam angažovan. Ma kakve se promene zbivale u mojoj okolini, nisu u stanju na mene da utiču. Ako iko dođe k meni misleći da će od mene nešto dobiti, ja samo izađem da ga vidim. On ne uspeva da me prepozna. Onda oblačim razna odela i učenici počinju da daju svoja različita tumačenja, nerazumno opčinjeni mojim recima i frazama. Oni se bave odelima koja nosim i razaznaju razne boje: plavu, žutu, crvenu ili belu. Kad skinem odelo i uđem u stanje čiste praznine, oni se iznenade i ne znaju na čemu su, pa se bezglavo uzmuvaju i vele da sam go. Ja se onda okrenem i kažem im: »Prepoznajete li čoveka koji ide odeven u svakovrsna odela?« Tek tad, naprečac, oni okreću glave i prepoznaju me!
O, poštovana gospodo, pazite da od odela ne pomislite da je (stvarnost). Odelo nema moć odlučivanja, čovek je taj što oblači različita odela: ruho čistote, ruho nerođenja, ruho prosvetljenja (bodhi), ruho nirvane, ruho patrijarha, ruho Bude.
O poštovana gospodo, ovo su samo zvuči, reči, i nisu ništa bolji od odela koja menjamo. U trbušnoj duplji nastaju pokreti a vazduh, prolazeći kroz zube, proizvodi različite zvukove.
Ako su artikulisani, imaju lingvističko značenje.
Iz ovog jasno vidimo da su nevažni.
O, poštovana gospodo, spolja — pomoću zvuka i reči, a iznutra — menama vidova svesti, mi mislimo i osećamo, a sve je to samo ruho u koje se zaodevamo.
Nemojte načiniti tu grešku da odeću što je ljudi nose, smatrate stvarnošću. Ako to učinite, čak i pošto istekne nebrojeni broj kalpi, ostaćete samo stručnjaci za odela i ništa više. Moraćete da lutate trostrukim svetom i okrećete točak rađanja i umiranja. Ništa nije podobno životu nedelanja, a jedan stari učitelj kaže:
Srećem (ga) ali (ga) ne prepoznajem,
Razgovaram (s njim) a ne znam (mu) ime.
Danas učenici nisu kadri da (dosegnu stvarnosti) zato što im znanje ne ide dalje od imena i reči. Oni samo zapisuju reči nekakvih maloumnih, izlapelih učitelja u svoje dragocene beležnice i, presavivši ih triput — ne, pet puta, stavljaju ih u torbu da se ne izgube. Da bi ih sakrili od radoznalog ispitivanja drugih ljudi. Misleći da te reči njihovih učitelja ovaploćuju najdublji smisao (Darme), oni ih tako čuvaju s najvećim štovanjem. Ala strahovito greše! O, stari sledbenici pomućenog vida! Kakav sok očekuju da će poteći iz starih, sasušenih kostiju? Ima ih koji ne znaju šta je dobro a šta rđavo. Pregledavši razne svete spise, i nakon mnogih domišljanja i sračunavanja, oni skupe pregršt fraza (koje koriste za svoje vlastite ciljeve). To je kao kad neki čovek, pošto proguta gomilicu izmeta, ovaj izbljuje i nudi ga drugima. Oni što kao alapače prenose glasine od usta do usta, straćiće čitav život uzaman.
Oni ponekad vele: »Mi smo smerni kaluđeri, kad ih nešto upitaju o budističkom učenju, zaneme i ne znaju šta bi rekli. Njihove oči kao da gledaju u mrkli mrak, a njihova zatvorena usta liče na iskrivljenu obramicu. Čak i kad se Majtreja pojavi na ovom svetu, takvi su namenjeni drugom vilajetu: moraće otići u pakao da onde na mukama pate.
O, poštovana gospodo, šta tražite tako zaposleno idući iz mesta u mesto? Samo će vam tabani postati još ravniji. Nema Bude kojim bi mogli ovladati (vašim pogrešno usmerenim naporima). Nema Taoa (tj. bodhia) koji bi mogli postići (vašim jalovim težnjama).
Nema Darme koju bi mogli ostvariti (vašim dokonim prtljanjima). Dokle god budete spolja tražili Budu, ‘koji će imati oblik (recimo, trideset dva obeležja velike muškosti), nikad nećete shvatiti da on ne liči na vas (tj. na vaše pravo ja). Ako želite da znate kakav je vaš samosvojni um, reći ću vam da nije ni integrativan, ni dezintegrativan. O, poštovana gospodo, pravi Buda nema lika, pravi Tao (ili bodhi) nematerijalan, je, prava Darma nema oblika. Oni umovi koji još ovo ne mogu da shvate prepušteni su neizvesnoj sudbini karme i svesti.
nastaviće se
