Zavesa
Oboljenje srca je kao i sam naš život: odvija se u potpunom mraku i ne znamo kada će doći kraj: možda je već tu, na pragu; a možda neće još, neće.
Kada odvratno raste u tebi tumor, i pri tom, ne lažeš samog sebe, može se predvideti sudnji čas.
Ali kod bolesti srca tu i tamo si podmuklo zdrav, nisi prikovan za postelju, u stvari, kao da ti i nije ništa.
Blaženo neznanje. Ono je dar sa neba.
A u akutnom stadijumu bolesti srca, poput sedenja u ćeliji osuđenog na smrt, svako veče čekaš, čuju li se koraci?
Da ne idu po mene? Zato svako jutro – koja sreća! Koje olakšanje: evo još jedan ceo dan podari mi Gospod.
A koliko toga se može proživeti i uraditi samo u jednom jedinom danu.
Aleksandar Solženjicin