15. Ljudi ne znaju šta znače reči: krasti, sejati, kupovati, odmarati se, vodi računa o onome što treba uraditi. Jer se to telesnim očima ne vidi; zato je potreban drugi vid.
16. Telo, duša, razum: telu pripadaju čula, duši želje, razumu božji principi. Sposobnost za primanje utisaka pomoću čula imaju i životinje. Njihovi prohtevi povlače amo-tamo i životinje i polu-ljude, pa čak i Falarida i Nerona. Takvi su i ljudi koji ne veruju u bogove, napuštaju svuju otadžbinu, i sposobni su za sve kad jednom zatvore za sobom vrata i priznaju razumu vođstvo samo u onome što oni smatraju za svoju dužnost. Ako su ovo osobine zajedničke svima pomenutim bićima, onda dobru čoveku preostaje samo to da voli i radosno pozdravi sve ono što mu se desi i što mu život pokloni; da ne okalja demona koji prebiva u njegovom srcu i ne uznemirava ga gomilom raznih predstava, nego da ga sačuva u vedrom miru; da poslušno služi bogu; da ništa ne govori protiv istine i ništa ne učini protiv pravičnosti. On se neće ljutiti ni na jednog koji mu ne bude verovao da živi jednostavno, pošteno i dobro, i neće dozvoliti da ga skrenu sa puta koji vodi životnom cilju do koga treba da stigne čista srca, mirne duše, brzo i dragovoljno u saglasnosti sa svojom sopstvenom sudbinom.
Marko Aurelije
