ORFEJ
Bez sećanja.
Šta je krila srušena kuća
Pored planinske reke?
Nesreću koja
Čini prizor.
Prolaznici
Zamišljaju da je nema,
Kako bi se navikli na
Oživelu prirodu.
Vrata prošlih dana.
Stanuju u ruševini.
Ostaci na avet
Podsećaju nove smrtnike.
Za te srećnike ove kuće nema.
Reka je pobedila sudbinu iz
Nekadašnjih prostorija i
Isterala istiniti
Izgled života.
Neznani je čovek
Sabrat rata po
Nužnosti prirode.
Onoga rata u nama.
Naši životi su Čečenija.
Prazni su dani sveta u
Vlasti tuđih događaja.
Orfeja prati svetlost
Izgubljena u prošlosti.
Mesta su pojave
Koje se smenjuju
U životima neznalica.
Zbog smrti istorije
Vraća se stid.
Žalost pokazuje
Stvarnost onih
Koji zidaju domove na
Raskošnoj grani.
Muče rečima da je lepota
Sujeta i gordost.
Ostaje kuća,
Uprkos smrti.
Spasoje Joksimović
