Crna mačka – od simbola do (modernističkog) znaka Na počecima modernizma – crna mačka. Na kraju – obična, velegradska, Danilovljeva mačka, oslobođena i razrešena svog simboličkog oreola, arhetipske slike kojom je vekovima pothranjivana mašta pisaca alhemijskih, mističkih, religioznih spisa, književnosti strave, gotskih priča, jer „ako me dobro zagledaš, / primetićeš […]
Skorašnji članci
Magia sutra – Svet iskupljenja [Tema: Hamvaš]
Magia sutra – 43 43. u kojoj je sve poremećeno – jer u turbi nije posebno polomljen neki deo (parcijalni objekt), nego celo. Ovde nastaje onaj korak sofijatičnog mišljenja koji kaže: vaspostavljanje normalne egzistencije treba otpočeti na onoj tački gde je ova egzistencija postala abnormalna. Gde? U imaginaciji. Kako mogu […]
Platonska ljubav i smrt [Velikani filma – Viskonti]
Luchino Visconti, Smrt u Veneciji, 1971. Odmah želim na početku ovog razmatranja odnosa između Mahlerove glazbe i filmskoga uprizorenja novele Thomasa Manna Smrt u Veneciji u režiji velikana talijanske kinematografije Luchina Viscontija kazati sljedeće: to je jedan od najboljih filmova uopće u kojem se susreću na nesvodiv način kinematička slika, književnost i […]
Pogrešno protumačene poruke
Stojim na stenisa koje jekažuEgej skočio u smrti mislim koliko smo putaumrlizbog porukakoje su nam slalione koje smo čekalina nekim strmim obalamaželjnizagrljaja i toplinea videli samocrna jedrana modrom morui čistom nebubez utehe bez nade bez ljubavi Aleksandra Leković
Zmaj – O Drákos [Filmsko blago]
grčki: Ο Δράκος; engleski: The Ogre of Athens ili The fiend of Athens Osvojio je nagradu za najbolji film 1955–1959 na prvom filmskom festivalu u Solunu. Takođe je sudjelovao na 17. Međunarodnom filmskom festivalu u Veneciji.Na Međunarodnom filmskom festivalu u Solunu 2006., film je proglašen za jedan od deset najboljih […]
Franses Jejts – Veština pamćenja [Mediterran Publishing]
Opis Predmet ove knjige biće nepoznat većini čitalaca. Malo ih je koji znaju da su Grci, koji su izmislili mnoga umeća, izmislili i veštinu pamćenja, koju ju je potom, zajedno sa njihovim ostalim veštinama, preuzeo Rim, odakle se prenela u evropsku tradiciju. Ta veština koristila je postupak kojim se u […]
Mala moja – Gluvo doba
Gluvo doba.Umalo ne rekoh – ponoć mene.Isuviše mraka, previše tišine.Sanjam kako me hladna voda plavi…Mili uz mene kao zmija.Probudim se, vidim ti obris pored sobnog prozora.Stojiš u mraku, gledaš kroz venecijaner.Okrenem se, pokušavam da zaspim.Kakva mističarka, pomišljam, šta li joj je sad na pameti… Boris Jovanović Iz knjige Mala moja […]
Boro Drašković – Učenje sveta – iz rediteljske beležnice
Hiljadu i jedan film. Hiljadu i jedan udarac! Dok gledamo Hercegovo delo »Fitzcarraldo«, osećamo, istovremeno, i blagotvorni pritisak svih filmova koje smo ranije videli na raznim mestima i u raznim okvirima .. . Svaki sledeći film, koliko god da je poseban i da, na izgled, osim samome sebi, ne pripada […]
Platonovi dijalozi o „savršenstvu ritma“
Na jednoj od promocija svoje nove knjige „Kad mrtve duše marširaju“ Emir Kusturica izjavljuje da je knjigu napisao jer se, između ostalog, krajnje naljutio na jednu frazu u filozofskom krugu u Sjedinjenim Državama da ljudi žive „vječnu sadašnjost“. Samim time fraza je, kako veli Kusturica, „postala neka vrsta religije i […]
Dvoboj i književnost
Stvar sumnjiva, društveno i moralno štetna, plod sujete i uobrazilje, san o izmišljenim vrednostima, izbor zaljubljenika u smrt, dvoboj je postao vrednosno opovrgnut, jer je u modernoj osudi dvoboja položen zalog za otkriće humanosti, za slavljenje pomirljivosti i tolerancije, za pronalazak ljubavi i biofilnog osećanja sveta Usredsređeno odmerivši dužinu svakog […]