Jasan Pogled
Čuangce i Hueitce su šetali mostom iznad reke Hao, kad Čuangce primeti: „Vidiš kako se ribice praćakaju u reci! To je njihova sreća.“ „Kako možeš znati u čemu je sreća riba kad sâm nisi riba?“ reče Hueitce. „A otkuda znaš da ja to ne znam kad ti nisi ja“, uzvrati […]
Isto takolaganokako sam skliznulapod površinudanavraćam se sa dna samo jeu ovom smerusve bolnijei težeza podneti Lavež psahuka avionašto nadlećunaše nepostojeće stvarnostii bol u ramenuštoizaziva mučninu sve je natopljenovlažnom toplinomove noći Klizim kroz slojevesvestiuzaludpokušavajućida opetzaronimu toplu sigurnostsna Aleksandra Leković
Čovek čistih ruku ne može zadobiti vlast, a ko je zadobije, ruke mu ne mogu ostati čiste.
Te sandale je kupilana trgu Orlandoza pravu sitninugotovo da su joj poklonjeneonda ih je obulabez otkopčavanja koštane kopčei skoro poljubila lak letnji danto je zato što su plutanei što su boje suvog peskanema drugog objašnjenja Sandale su je odvelepravo do njeganosio je kao i običnolaneno odeloi ruka mu je bila […]
Duh košnice El espíritu de la colmena, igrani, Španjolska, 1973 REŽIJA: Víctor Erice ULOGE: Fernando Fernán-Gómez (Fernando), Teresa Gimpera (Teresa), Ana Torrent (Ana), Isabel Telleria (Isabel), Juan Francisco Margallo, Ketty de la Cámara (Milagros) SCENARIJ: Víctor Erice, Ángel Fernández Santos FOTOGRAFIJA: Luis Cuadrado GLAZBA: Luis de Pablo MONTAŽA: Pablo G. del […]
Pleši, Modesty, pleši,iza tebe su godine ružičastog logoraduge, osamljene šetnje preko rubova gradai tisuće ljeta prepunih knjiga po krevetima. Na jedrenje ponesi samo šalicu čajadalekozor i sredstvo koje brišesvako suvišno sjećanje na putu. U sjenci agave koja raste na broduu dugim noćima na otvorenom, osluškujkako gube se zvukovi svijeta. Našla […]
Pesma je niz oslepljenih reči Ali je njihova ljubav sasvim očigledna. B. Miljković: „Kritika metafore“ Nema, takoreći, nijedne Miljkovićeve pesme u kojoj se direktno ili indirektno ne apostrofira poezija, pesnik ili pesma. U stvari, čitava njegova lirika je jedna prilično nametljiva demonstracija poet ske specifike, jedna relativno dosledna primena čvrsto […]
Zar će trula korupcija ostati neprimetna, Zar će se laskanja dići do umornog neba; Zar nijedan rodoljub neće pokidati veo Što te poroke skriva od lica dana? Zar je javna vrlina mrtva? – hrabrost iščezla?” Ne, ovo nije opis moralne pustoši savremene Britanije, ovo su stihovi iz Pesničkog ogleda o postojećem stanju […]
Iz kog to izvorakoje dubinekog mrakaizvire ta žica Nepogrešivi osećajšto se kao topao dodir dlanaširii prenosi Sa nje na menei opet na novu njui okolona moje po krvii u dubinu Do ko zna kojena početkušto nam ni znanje ni osećajne dopiru do nje A koja je nekad davnopoverovalada je baš […]
Od svih poznatih proznih stilova Seneka se najviše približio idealnom. Veliki prozni pisci uvek dopuštaju sebi neku retoričku dikciju, neku liriku, nešto što nije proza. Pročitaj jedno od Senekinih moralnih pisama Luciliju, i saznaćeš kako treba pisati savršenu prozu. Niče je rekao za njega: primum scribere, deinde philosophari – prvo piše pa […]