Jasan Pogled
… Lepota ideja leži u tome što su one poput talasa u okeanu i one se povezuju sa stvarima koje su im prethodile i smatram da je veoma važno da prigrlite stvari koje vas interesuju i utiču na vas… Kroz istoriju umetnosti formiran je kulturni establišment i kulturna margina. Ne […]
U mahali na krov koji prokišnjavaStavili su vrataOdozgo gledajući ihDeluje ko da čekaju nebeskog gosta A kad im padne kišaOd kapi čini se da neko neumorno kucaI da ne zna šta je red i da ne zna Šta je dosta. Kosta Kosovac
Ljeto Ne daju mu da uzri. Ne daju mu da bude dugo toplo ljeto. Ne daju ni da bude varljivo. Kao u onom divotnom filmu o jednom pravom varljivom ljetu. Na varoškoj ulici, pred bibliotekom, pored rijeke, u kafani. Dok hljeb miriše, a bruji pčela. Sa zrikavcima pravim i zvijezdama. […]
Bez svega mogu –bez ruku,bez nogu,bez glave sečakosjećammnogo komotnije,ali bez srca– bez srca ne mogu,tog malenog srcasvojeg i svačijeg. Vito Nikolić
Kada se rodimbiću pisac u Japanuimaću svoje večeri čitanjau knjižari Đunkudo šjoten Čitaću lagano i razgovetnoonako kako to zahtevaritam zapisanogi svako čitanje ćebiti posvećenoodabranom licu u publici Oni koji ne buduimali novca da virnuu moju krletkumoći ćeza nekoliko sati stajanjada utole glad Kada se rodimbiću carveć sam počeo da štedimza […]
O obalu življenja – razbi se ljubavna lađa…To su poslednje zapisane reči Vladimira Majakovskog, pesnika revolucije, ali i pesnika ljubavi, čija srce nije moglo da se pomiri sa učmalošću svakodnevnice koja je lagano ubijala ono što je najviše voleo… Snažne i dramatične ljubavi često imaju veliku cenu, a legendarni, i […]
Ljepota A ako je više nema, šta li će spasiti svijet… A ako je više nema, nema šta ni da se spasava. Gdje je god uoče, čovjekoliki je dobro izgaze, pa ispršte. Pa još i razmažu, da slučajno ne bi vaskrsla. Pa joj i tragove zacrne, da sakriju spomen. Pa […]
Mislim tuđe misliKradem svoje vremeProvlačim gaIzmedju oblaka, snova,Daljine i snega… Kada poželimDa ti nedostajemOdsanjam pesmuZatvorim očiI na kaldrmi zamislimCvet beli. Kada te nemaJer tako hoćuZaledim osmehU sebi kažem imeUdahnem dubokoI pomislim Tako mi nedostaješ… Miroslav Antić
Od svoje sam majke nasledio sklonost ka pripovedačkoj mešavini fakata i legende. D. K. (1983) Nabujala kišologija ušla je gotovo u sve pore piščeva života i djela, osvijetlila mnoge dotad zanemarivane aspekte i proanalizirala temeljne odnose autora s inim stvaralačkim svjetovima i opredjeljenjima. Autorov vlastiti prinos tim i takvim tumačenjima […]
Ona nema nikogaosim sunca i mene. Ona se ukazuje lutaliciukazuje se lukavomukazuje se zaljubljenom Ništa nije izgubljeno u vatrisamo je sažeto Na krajevima vatrepredmeti koji ne svetleniti se nečim drugim odlikujutraju u tuđem vremenu Ptica koja sama čini jatoiz nje izleće Uzmite šaku svežeg pepelaili bilo čega što je prošloi […]