Piše: Slobodan Samardžija
Publika od angažovanih rokera nije očekivala puke pesmice o ljubavi i cveću, već jasan politički stav prema društvu u kojem stvaraju, kojem se obraćaju. Neki stvaraoci su na takve zahteve odgovarali direktno, poput pripadnika protestne struje u rokenrolu koju su predvodili Bob Dilan, Džoan Baez, Donovan, Beri Megvajer…, dok su drugi to činili suptilnije, ukazujući na dileme sadašnjice kroz dvosmislene stihove ili pošalice, kaona primer „Bitlsi”.
Jedan od onih koji su stekli svetsku slavu suptilno sročenim stihovima i izuzetno komponovanom i izvedenom muzikom svakako je nezaobilazni Leonard Koen. Svoj doprinos antiratnom raspoloženju većine mladog sveta, kojem je svakodnevno nad glavama visio Damoklov mač, mogućnosti da se – voljom sopstvenih političkih predstavnika – preko noći zateknu na nekom od svetskih ratišta, najdirektnije je opevao u kompoziciji „Partizan” ili „Odmetnik”, zavisno kako ko tumači ovakav postupak pojedinca odlučnog da sam kroji sopstvenu stvarnost i život.
Koen se u ovom slučaju u pesništvu okrenuo Francuskoj i tamošnjim borcima protiv nacističkih zavojevača koji su pregazili njihovu zemlju 1940. Pesnik, u stvari, dočarava ratnu epopeju jednog neimenovanog francuskog borca protiv okupatora. U tom odavanju počasti pokretu otpora, Koen je tekst cele kompozicije napisao i na francuskom jeziku i samo ga uklopio u zajedničku celinu. Danas je prosto nemoguće zamisliti kako bi cela pesma zvučala i kakav bi efekat imala da je otpevana samo na engleskom.
„Menjao sam ime tako često”, navodi pesnik ulazeći u duševno stanje borca, i dodaje: „Ostao sam bez žene i dece, ali zato imam mnogo drugara. Neki od njih su sa mnom.”
Francuski pokret otpora ušao je u istoriju kao jedan od najvažnijih. Ne samo zbog toga što se trudio da sopstvenim zemljacima vrati slobodu, već i stoga što je znatno olakšavao ratne napore antihitlerovske koalicije. To se najbolje osetilo 1944, kada su se saveznici iskrcavali u Normandiji. Takođe, ovaj pokret krasilo je i istinsko junaštvo kako boraca tako i onih koji su im pomagali. Upravo stoga Koen ubacuje strofu: „Jedna starica ponudila nam je sklonište, sakrila nas je na svom tavanu. A onda su došli vojnici (neprijateljski). Umrla je a da reč nije rekla.”
Leonard Koen (rođen 1934. u Kanadi) spada u vrstu pesnika sličnu ruskim bardovima, koji u osnovi pričaju životne priče, dok im muzika služi samo kao podloga koja slušaoca na suptilan način uvodi u dublje značenje autorove poruke. Od trenutka kada se pojavio na sceni (1956) bio je okrenut autorskoj pesmi koristeći forme folk-roka, folka ili jednostavno – naracije.
Kako je naveo kritičar Brus Eder: „Koen je jedna od najfascinantnijih i najintrigantnijih ličnosti kasnih šezdesetih.” Ispred njega, kada je reč o uticaju na publiku i muziku uopšte, stoje samo Bob Dilan i (možda) Pol Sajmon. Na sebe privlači pažnju ne samo kritičara već i mladih muzičara, jače od bilo kojeg umetnika, od šezdesetih godina prošlog veka pa do dana današnjeg.
Činjenica da se naša civilizacija, uprkos izvanrednim tehnološkim otkrićima politički sporo menja, a u pojedinim fazama čak i degradira, obezbeđuje da Leonard Koen bude glas savesti i u 21. veku. I to ne glas koji polako, zbog godina, gubi dah, već onaj koji zvuči sve gromkije i sa sve više opominjućih stihova.
I to je jedna od najkarakterističnijih zaostavština rok stvaralaštva. Ni Bob Dilan, ni Džoan Baez, ni Koen, ni svi drugi pesnici koji su se publici obraćali sa željom da joj ukažu na strahote sadašnjice i pogibeljnu budućnost, nisu prestali da budu aktuelni. Njihovi koncerti i dalje su pravi skupovi ljudi koji misle drugačije od njihovih političkih predstavnika. Bilo to na zapadu ili istoku.
Partizan
Kada su nagrnuli preko granice
Dojavljeno mi je da će me uhapsiti
To nikako nisam mogao da dozvolim
Uzeo sam oružje i – nestao
Menjao sam ime tako često
Ostao bez žene i dece
Ali zato imam mnogo drugara
Neki od njih su sa mnom
Jedna starica ponudila nam je sklonište
Sakrila nas je na svom tavanu
A onda su došli vojnici
Umrla je a da reč nije rekla
Još jutros nas je bilo trojica
A do večeri ostao sam jedini
Ali moram da nastavim dalje
Granice su moj zatvor
O, kako samo vetar duva
Duva među grobovima
Sloboda će uskoro svanuti
A tada ćemo izaći iz naših senki
Slobodan Samardžija
objavljeno: 31.03.2015.
http://www.politika.rs/rubrike/spektar/ritam/Partizanska-epopeja.lt.html
Jedan Komentar