U pismu jednom od svojih učenika koji je bio na samrti Basui je napisao:
“Suština tvog uma nije rođena, pa nikada neće ni umrijeti. Ona nije život, koji je prolazan. Ona nije praznina, koja je jednostavno bez sadržaja. Ona nema ni boju ni oblik. Ona ne uživa u zadovoljstvima i ne trpi u bolu.
Znam da si veoma bolestan. Kao dobar učenik zena, ti se otvoreno suočavaš sa tom bolešću. Možda ne znaš tačno ko pati, ali upitaj sebe: “Šta je suština ovog uma? Misli samo na to. Neće ti trebati ništa drugo. Ne žudi ni za čim. Tvoj kraj koji je beskrajan je kao snježna pahuljica što se rastapa na čistom vazduhu.”
Jedan Komentar