Magia sutra 52 i 53
52. u ako nije, prasliku
– razume se, prasliku primordijalnog početka egzistencije, za koju znamo da
1. nije istovetna sa zlatnodobim (edenskim)bivstvom, jer je to u iskupljenju novostvorena egzistencija (Novi Jerusalim),
2. nije prazna i nije bez duha i nije nekvalitativna, nego je kvalifikuje posredstvom iskupljenja ponovo sgvorena praslika egzistencije. Prema tome u središtu imaginacije živi ova praslika.
53. ko je u nju smestio?
Postavljanje ovog pitanja delimično treba smatrati preteranom savesnošću. A ukoliko nije, treba uputiti na onu sutru koja izlaže misao o slobodi. Čovek nije slobodan u svojoj volji, nije u postupcima, nije u razmišljanju, nego u životnoj mašti, odnosno u tome šta čovek imaginira. U početku je praslika imaginacije bila edenska egzistencija, ali je čovek u središte svoje životne mašte primio ono čime su ga začarale sile tame. Time je preuzeo na sebe neminovnost životinjske egzistencije. Iskupljenje ga je spasilo od ove neminovnosti i on je stvorio novu prasliku. Čoveku je data sloboda da dalje živi u neminovnosti materijalizovanog kosmosa, ili da izabere iskupljenje. Prasliku izriče reč objavljenja, ali čovek treba da smesti reč u životnu maštu. Ovu od mnogih toliko pogrešno shvaćenu (neshvaćenu) situaciju apostol Pavle (Rimljanima, 9:11) ovako je izrazio: kako bi se održao unapred propisan zakon Boga, zasnovan na slobodnom izboru, on ne zavisi od dela, nego od odluke pozivne reči.
Naravno, ovde je podjednako važno da je
1. unapred propisan zakon (determinacija, neminovnost, aussukgj) važeći za svakoga ko svoje spasenje gradi na materijalizovanom kosmosu, ali nužnost smesta gubi važnost ako
2. čovek svoje spasenje slobodno smesti u celovitost egzistencije i ovde
3. presudnu snagu nema dedo, nego to što
4. čovek reč poziva prihvati u se, odnosno što je smesti u središte svoje životne mašte. To je i osnovna misao Bemeovog Gnadenwahl. Bitno je ovde da u pribavljanju spasenja delo (dobar postupak) samo po sebi i prazno (nekvalitativno) nema značaja, pa bilo ono uvežban, bilo nasilan, bilo kultan akt, ali je tim presudnije da čovek reč poziva prihvati u svoju imaginaciju. Akt prihvatanja je slobodan. Zbog toga na poziv spasenja čovekov izbor spasenja (Gnadenwahl) počiva na slobodi, i čovek svoje spasenje pribavlja ne na osnovu unapred propisanog zakona (predestinacija), nego na osnovu slobode. Objavljenje inače koristi istu reč i za slobodu i za spašenika, jer ko je sebe oslobodio, on je slobodan, odnosno zadobio je spasenje. I zato Bader kaže (22. sutra) da je najviši smisao egzistencije (jedini njen moral) sloboda. I zato je morao da tvrdi u objašnjenju 13. sutre da je najvažniji zadatak realizacije pribavljanje i aktivna primena slobode.
Bela Hamvaš
