To što nema opštevažećih pravila pisanja, ne znači da nema nikakvih pravila. Da li će ti neko pravilo odgovarati, saznaćeš tek kada postupiš prema njemu.
1. Piši svakodnevno. Otkrij svoje doba dana, mesto koje ti prija i alatke koje ti odgovaraju, i svakoga dana piši tako, tamo, u to vreme.
2. Ako si propustio vreme, ili nemaš pri ruci svoje alatke, ili si na putu, piši kad, gde i čime stigneš. Ako ni to ne možeš, onda pokušaj da zapamtiš reči koje bi zapisao. Zapiši ih kasnije.
3. Ako sećanje iskrivi tvoje reči, svejedno ih zapiši. Možda su i bolje od onih koje si hteo da zapišeš.
4. Povremeno čitaj ono što si zapisao. Nemilosrdno menjaj. Možda ćeš popraviti – a možda i pokvariti zapisano.
5. Imaj na umu ono što na jednom mestu kaže Sokrat: pisani logos ne može da se brani. Zato je potrebno da ga ojačaš, kako bi bilo što manje povoda da bude napadnut. Najopasniji napadač na ono što si zapisao si ti sam.
6. Ne piši o sebi. Piši o onome što poznaješ.
7. Ne piši sebi. Piši za čitaoca sa kojim bi mogao da razgovaraš o napisanom.
8. Ne piši zbog sebe, svoje slave ili koristi. Piši zbog same stvari.
9. Kada pišeš, piši kao da ti je to poslednji put, kao da će te zapamtiti po onome što upravo pišeš, kao da su reči koje zapisuješ tvoja jedina ostavina.
10. Piši svakodnevno. Nemilosrdno menjaj. Kao da ti je to poslednji put.
Saša Radojčić
polja.rs
